Pali smo

Jer smo padu bili skloni…

Da li i vi imate protokol koji ste same ustanovile za slučajeve ulaska privlačne osobe u vaše vidno polje? Ja imam set radnji koje, već i nesvesno, obavim kada se u mom prisustvu nađe zgodna cura. Ispravi se, uvuci stomak, napravi onaj frajersko-šeretski pogled i spusti glas za nekoliko oktava, ako ima uslova.

Hodaj ponosno. Nemoj trčati, a nemoj se ni vući k’o da si se prejeo. Dobaci sad taj pogled koji je osvajao nagrade na međunarodnim festivalima. Da vidi da si pogledao, ali nemoj da buljiš. Brzo proveri ima li uslova za zapodevanje razgovora. Ima li ikakvih prilika da nešto kažeš, da odmah vidi kako si duhovit i brzog mozga?

Da li smo nešto zaboravili? Jesmo. Nisi proverio da slučajno između tebe i nje nije pola metra zaleđene bare. Nažalost, baš jeste. To smo zaboravili, druže moj. A da padnemo koliko smo dugi pravo njoj pred noge i prospemo punu kesu rolnica sa mesom? To nismo zaboravili! To smo tako dobro odradili da verujem da nas neće zaboraviti još dugo.

E, sad možeš da se, kao fol, sam sebi smeješ i pokažeš kako si dobro prihvatio blamažu svemirskih razmera. Možeš i da psuješ i pljuješ. Možeš šta god hoćeš, prijatelju… Kupi se odatle i nestani u vidu isparenja. Ne znam šta je jadnije – da pokupiš one rolnice ili da ih ostaviš da tužno svedoče o tome kolika si faca ispao. Legendo!

Based on a true story, ponedeljak ujutro. Sva lica i događaji, na žalost, nisu izmišljeni, a autor je srećan što nije polomio prste pa ima čime da otkuca ovo.