Zriju ideje koje, čak, dobrano zalivane, nismo kadri da uzberemo

Irena Jovanović, TV lice

Postoje ljudi kojima vlastita čestitost ne pričinjiva nikakvo zadovoljstvo. To su oni što padaju pod teretom sopstvenih odlika. Besprekorna kreativnost vlada umom, a zaobilazi svakdnevicu. To je jedan od fenomena koji mi ovih dana ne izlazi iz glave. Šta sve i koliko mogu, slušam iz raznoraznih izvora, a na delu zatičem rutinu, čak i u najljubavnijim odnosima. “Ovaj navikao da viče, samo mu se skloni“, kaže moja vedra, storuka drugarica što nema vremena ni da definiše nervozu.

Od onih belih laži kojima poligrafski branimo pristup „srećnoj Novoj godini”, do prstom zapečanjene sudbine svih mojih i ovih oko mene. Od buntovnika bez razloga do bunta bez delovanja. Zriju ideje koje, čak, dobrano zalivane, nismo kadri da uzberemo. Ponuda: previše “na izvol’te“, koncentracija: nedovoljno da ponudu realizujemo.

Obozavam reči, one su kao misao koju dugo prevrćes kroz sistem svojih želja i mogućnosti, pa je odašilješ negde odakle se bumerang mora kadtad vratiti. Tako i ovaj naš kolumnistički poduhvat pretenduje da, jednom, umiri nerealnosti zbog kojih se i srećan čovek kupa u nezadovoljstvu. Popunjavam sebi, tako i vama one prostore koje neumoljiva svakodnevica neće. Naprotiv, ume da se pravi kao da potencijal da začinimo sopstvenu stvarnost i živote bliskih nam ljudi, ne postoji. Ne samo najbližih već i onih, susretima ušetalih. Oni nisu samo štiklirana obaveza u dnevnom planeru, već bića sa potrebama, strahovima i predubeđenjma koje su kao nevidljivi, a teški plašt dovukli baš na mesto vašeg susreta.

Od obožvanja do dubokog prezira tanka je linija i postavljaju je dve strane. Obe. Zapravo. Vi i ja na živom i produktivnom portalu Lepota i Zdravlje. Kao lepotica i zver ili kakav lepotan i zdravlje… Priča: iz naše zajedničke srpske svakodnevice otrgnuta i u smisao ugurana, dok se ne primi. Kao što se osmeh, pa makar i onaj u uglu usana čita kao poziv da trajemo u nečem svojem, a dobrom, iako nije revolucionarno. Ionako je istorije po glavi stanovnika više nego školujućih dana. Dakle, učiti, učiti, učiti i kad je učitelj neznalica…