Šest načina da se ubije vreme na aerodromu

Foto: Aleksandra Ostojić, www.linea.bz

Kada u tri dana promenim sedam gradova,  šest aerodroma, isto toliko pasoških i malo manje carinskih kontrola, nisam više sigurna da l’ sam došla il’ sam pošla.

A ako je još avionska karta kupljena u doba retrogradnog Merkura (a to smo gradivo nedavno prošli), jedino na šta sa sigurnošću mogu da računam je da će biti kašnjenja.

Kako ubiti vreme tokom čekanja na aerodromima?

Jedno kašnjenje lančano dovodi do drugog i eto velike rupe u rasporedu. Stečeno znanje kroz gledanje crtaća dolazi do izražaja. Što bi rek’o Patak Dača – ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se! Igranje igrica je jedan od načina da se na zanimljiv način premosti dugo čekanje.

Vaga za tačno merenje

Na prvom mestu mojih omiljenih je da se izmerim na tačnoj vagi za merenje. Uvek ima neka vaga negde skrivena od očiju šire javnosti koja može da posluži toj svrsi. Još od malena to mi predstavlja pravo zadovoljstvo, a i daje vrlo pouzdane i tačne podatke. Doduše, više volim da to uradim leti, kad sam lagano obučena i mogu da se na brzaka izujem. Teška zimska, slojevita garderoba može da nas navede na pogrešan utisak i dodatno nas optereti tokom zamornog čekanja, umesto da nas zabavi.

Self-check in

Dorbra fora u tom metežu, koji nastaje usled kašnjenja, je self-check in. Skrati se vreme stajanja u redovima pred šalterom, a uz put se malo razonodiš dok sam biraš mesto u avionu. Zgodna zanimacija na koju se još uvek zbog nesigurnosti i bojazni od novog odlučuje mnogo manje ljudi nego na stari, već dobro poznati način.

Od silnih kašnjenja i menjanja ruta dolazimo do sledećeg nivoa igrica, koji prati osećaj najbolje prikazan u Hičkokovim filmovima. To je onaj osećaj pomešanog straha, neizvesnosti i iščekivanja, najbolje oslikan engleskim terminom suspense, koji nikad nisam uspela adekvatno da prevedem.

Da li će i moj prtljag stići u isto vreme, na isto odredište kao i ja?!

Suspense, kakvom nema ravnog! Ova igra može da potraje od nekoliko sati do nekoliko dana, sa vrlo neizvesnim rezultatom. Da ne bi bilo previše sekiracije, najbolje je postupiti kao kada se skače u duboku vodu – udahneš, zapušiš nos, zažmuriš i skočiš, nadajući se najboljem!

Posebno okruženje, situacije i okolnosti dovode da se i najnormalniji, fini i obrazovani ljudi ponašaju drugačije od očekivanog. Za mnoge, vožnja avionom spada u domen naučne fantastike, potpuno drugačijeg od svega doživljenog. Bilo da avion može da primi sve stanovnike nekog povećeg sela (tipa – Šengen, cca. 500 duša) ili je veličine duple 16-ice na harmoniku, sam ulazak u metalnu turbinu, za koju niko od prisutnih, sem onih koji njom upravljaju, ne zna pouzdano po kojim principima funkcioniše, predstavlja neko drugo stanje i ulazak na neki drugi nivo svesti. Obično, niži i prizemniji. Polovina je izbezumljena od straha od letenja, a druga izmrcvarena sedenjem u skučenom prostoru i gubljenjem vremena zbog kašnjenja. Okruženje nalik na vanzemaljsko, čini da se tako i ponašaju – nerazumno i potpuno van sebe.

Killer Shopping

Stoga postaje jasno zašto se na aerodromima nalaze sve najskuplje trgovine na svetu. Ljudi izludeli od vremena provedenog u čeličnim napravama, gube svaki osećaj za realno i racionalno. Kupuju sve što im ne treba. Potpuno sam sigurna da niko nikada nije kupio na aerodromu nešto što mu stvarno treba. Sve je to samo puko ubijanje vremena, a pravi masakr nastaje kada se latimo kreditne kartice.

Kako bismo predupredili masakr u najavi, koji nakon početnog ushićenja praćenog histerijom, može da dovede do ozbiljne depresije, kada stigne račun za naplatu, predlažem da se okrenemo drugoj vrsti zanimacije.

Sve ono što sam oduvek htela da probam od šminke, a nisam imala prilike da se usudim!

E, pa aerodromska parfimerija tokom čekićanja na istom može umnogome da nas uveseli i ulepša, a da ne potrošimo ni dinara ni evra. Ljubazne dame će nam biti na raspolaganju i pomoći predlozima i savetima. One da ubiju svoje radno vreme, a mi da se mackamo do mile volje, sve dok ne zvoni za nastavak putovanja. Dobro je poznato da lep i zadovoljavajući prizor u ogledalu u mnogome može da nam popravi raspoloženje i učini da nastavak putovanja prođe lagodnije i opuštenije.

Tako sam se ja danas lepo našminkala k’o što skoro nisam!Kad sam se konačno smestila u svoje sedište u avionu, lap top mi je dobrodošao da prenesem utiske na papir u elektronskoj formi i završim novi tekst u roku.

Ali tu čekanju nije bio kraj! Ostala je još poslednja pasoška i završni nivo igrice preuzimanja prtljaga. U takvim situacijama telefon dobro dođe. Tu je i dobri, stari Fejs, da vidimo ko s kim, kada i gde. Jedino još ostaje da nam otkriju da li su se smuvali do kraja i ko je kome šta pisao. Oni koji se uzmu, obično to i objave.

Nakon iscrpljujuća tri dana, sedam gradova, šest aerodroma, isto toliko pasoških i malo manje carinskih kontrola mirne duše mogu da izbockam zastavicama mapu na Fejsu sa pet novih gradova.

Žana Korolija, vlasnica agencije za odnose s javnošću CORE Relations