Slabijeg sam pola

Ova podela ionako nema smisla…

E sa’ću ti poslati blog, samo veš da raširim…“ a bilo je i „Evo, stiže blog, samo zapršku da umešam u pasulj…“. Kao (širom svog doma) poznati borac za rodnu ravnopravnost, nikada se nisam libio da obavljam tzv. ženske poslove, želeo sam da ličnim primerom pokažem kako. Uf, ala lažem…

U životu nisam nijedan kućni posao obavio dok me situacija nije primorala. Ženski poslovi gube svoj femino oreol kad nema žene da ih obavi nego moraš sam da zasućeš rukave. I šta onda otkriješ?

Otkriješ da slabiji pol, ili ne postoji ili, još gore, da postoji i da mu pripadaš ti, a ne tvoja mama, žena, devojka, sestra.

Možda govorim u svoje ime samo, ali imam da vam priznam sledeće: ja ne mogu i ne umem da radim neke od najobičnijih ženskih poslova.

Ne umem da opeglam ama baš ništa, a pogotovo košulju, a ne mogu da oribam wc. Ne mogu, ne umem i ubijte me! Sve ostalo mogu, znam, umem…

Totalni sam domaćin (domaćica bre!) u svim oblastima, ali eto, tu malo škripim. Tu onda uskače sistem udruživanja pojedinaca slobodne volje, suprotnih polova i sistem razmene usluga za uslugu i robu.

„A je l’ hoćeš da mi središ WC, nisam ga jako ugrobario, a ja ti skuvam špagete ili te vodim u bioskop… Ili… oh, uradiću sve, higijena sanitarnog čvora mi je izuzetno važna“.

Ako nekog zanima, razradio sam čitav sistem ovakvih moba kojima možemo srušiti kapitalizam… Uz obostrano uživanje.

Pamflet šaljem po zahtevu.