Soulfood sesije

Muškarac se nikada ne oženi ženom koju najviše voli„, priča mi prijatelj, oženjen, s troje dece. Svi mislimo da su oni savršen par i slatka porodica kao iz Ikea kataloga. „Kako to misliš? Objasni mi„, već vidim odličan početak priče i zadovoljno se meškoljim na stolici.

„Pa vidiš, to ne može tako, tu energiju niko ne bi izdržao. Nemoguće je, ta ljubav te ponese i raznese, ali za život je nepraktična„, ubeđen je on.

„A je l‘?“, još jednom želim da proverim jer mi on govori o svojim dubokim uverenjima koja su ga očigledno sprečila da se oženi ženom koju je najviše voleo. Priča mi kako je stalno sanja. Iako on sve ima, na površini to izgleda sve savršeno, budi se svake noći, lupa mu srce, hoće da iskoči… kad ne uzima tablete za spavanje. Njegova duša nije srećna i bez obzira na to koliko pokušavao da sve to zatrpa novim autom, sređivanjem stana, novom kućom i još jednim detetom, i dalje se oseća mizerno. Nešto ga muči. Prošlost. Kajanje. Kako bi bilo da je drugačije odlučio?

U njegovom svetu, njegovo verovanje je istinito, iako mi drugi možda ne mislimo tako. On veruje da je ljubav nepraktična, te se stoga nije oženio onom koju je voleo nego onom koja je bila praktična za upotrebu. Nije on jedini. Ali ovo nije priča samo o muško-ženskim odnosima – ovo je priča o našim uverenjima koja nas sprečavaju da imamo život kakav želimo i kakav nam pripada. Kad god radimo nešto protiv sebe, naša duša se pobuni. Ona se hrani onim što je veseli, kad joj dugo ne dajemo hranu, probudi nas usred noći. Gladna.

„There is no greater work then service to others.“ Istina, uživam u svom provansalskom raju uz jutarnje sunce i smoothie od narandže i kruške, a kad dodam još laneno ulje, ispadne fantastičan napitak. I razmišljam kako sve svoje snove pretvorim u stvarnost a da to nije zato što sam iz bogate porodice, niti naslednica, niti žena nečija, niti sponzorisana ljubavnica, niti sam dobila na lutriji, a nekako – sve što zamislim to i ostvarim.

Ljudi oko mene se žale na sve i svašta, uglavnom su uhvaćeni u mrežu negativne spirale koja ih vuče nadole, a zameranje, kajanje, zavist i griža savesti emocije su koje nikome ne donose dobro, pogotovo onome ko ih ima. U nekom trenutku osetila sam se spremnom da sva svoja saznanja podelim s drugima. To već radim i kroz knjige i kroz tekstove, no dela govore više od reči. Zašto ne bih pomogla i onima koji nisu moji prijatelji niti bliski saradnici, svako ima pravo na srećniji život. Samo treba da nauči da uzme to pravo, da izda sam sebi dozvolu, donese odluku, potpiše sporazum.

Ponekad je potrebno da te neko samo malo gurne ili pufff… dune u leđa da se podigneš sa zemlje i poletiš. Da stvari sagledaš iz druge perspektive. Ponekad nam je potreban i čarobnjak da nam izgovori abrakadabra i da nas dodirne rukama ne bismo li shvatili da je to samo odraz u ogledalu. Da u svakome od nas čuči jedan čarobnjak.

Da je sve moguće pa čak i ono u šta smo bili ubeđeni da je nemoguće, u slučaju mog prijatelja – da bude sa ženom koju najviše voli čak i ukoliko ona nije najpraktičnija. U slučaju mnogih drugih a moguće i vas koji čitate – da je u redu raditi posao koji volite – ova godina nam donosi taj Shift, promenu u svakom smislu, neko je oseća tako što je pritisnut sa svih strana, neko se budi noću a neko jednostavno više ne razume ovaj svet. A svi nešto čekaju…

„You’ve got the gift, but it looks like you’re waiting for something“, rekla bi The Oracle da smo u filmu Matrix, a i svaki guru, iscelitelj, coach, savetnik i astrolog koga sam srela rekao mi je: „Ti imaš dar, you are the healer.“ Bez obzira na to koliko se trudiš da pobegneš od toga, sve tvoje odluke, slučajne okolnosti, poslovi, iskustva, usponi i padovi ljudi oko tebe, sve će te voditi do toga. Prihvati to, ljudi oko tebe se menjaju, neki nabolje neki nagore, to ne treba da te plaši – ponekad da bi svako od nas upoznao najbolju verziju sebe mora prvo da upozna onu najgoru. To nije najprijatniji proces, ali je proces. Proći će i na kraju će sve biti u redu. Ako nije u redu, onda znači da još nije kraj.

Tako sam jedne noći i ja imala wake up call. Probudila me duša koja se veseli samo kad je u svojim radosnim misijama. Spremna da nastavi na drugačiji način. Da bismo stvarno postigli u životu ono što želimo, potrebna nam je tačka preokreta. I promena uverenja koja nas koče da proživimo scenario s hepiendom. Tako upravo nastaju moje Soulfood sesije i kolekcija novih knjiga koje se zovu Soulfood za svaki dan.

Jer – čoveka čine njegove svesne odluke i izbori, ali njima upravljaju naše misli i emocije a toga često nismo svesni. Dobra vest je da imamo slobodnu volju da svesno izaberemo najbolju verziju sebe, kao i srećan kraj. Kad gospodin Smith postavi pitanje: „Why, Mr. Anderson, why do you persist?“ Neo odgovara:
„Because I choose to.“

Šta ste vi danas izabrali?