Stiglo nam je proleće

Sastav Dobrog Lika, VI-b

Prvo da se zahvalim na podršci koju sam dobio nakon prošlonedeljnog izliva besa. Ćale je dobro i već radi na novom moždanom udaru (ne vadi cigarete iz usta). To je ta upornost koja krasi sve generacije Dobrih Likova i od kojih svi oko nas lude.

Za sat vremena stiže proleće pa osećam neku vrstu obaveze da napišem nešto cvetno, pupeće i poletno. Moja verzija generičkog „ženski magazin“ teksta na temu „Priroda se budi, drage moje. Zaljubite se…“

Ali, ne može! Ja imam da vam poručim: Stiglo je proleće, sunce je granulo… Drage moje, razbesnite se! Tako mi treba kad ustajem pre ostatka ljudi pa imam vremena da se do podneva nagledam svega naopakog. Ne znam da li je u toku neko takmičenje, ali danas kao da vidim isključivo primere muškog eksploatisanja ženja i ružnog ponašanja prema njima. Zamislite kojih je to razmera kad čak i relativno grozan čovek, poput mene, primećuje i smeta mu.

Prvo je u pekari neki nervozni vozač kurirske službe počastio nedužnu prodavačicu salvom prostakluka jer mu je donela jogurt neželjene zapremine. Ja sam još uvek spavao pa sam tupavo procedio: ’Aj nemoj biti takav, nije namerno’. I, začudo, posramio se! Što je bilo jako dobro jer me je onako njanjavog mogao lepo ukucati u pod onom nekom lajsnom koju je imao u ruci.

Nakon toga slušao sam malog privrednika kako se izdire na radnicu u nekoj od onih soba-firmi. Ne znam koliku je grešku napravila, ali ono što joj je rekao je stvarno džiberluk za šamarčinu.

Najbolje za kraj: Iz kola sam video nadrealno idiotsku scenu: Porodični prelazak pešačkog prelaza. Otac ponosno drži dva sinčića za ruke, a majka se rastaje sa dušom, stojeći pored natovarena kao marokanska mula. Kesetine u obe ruke i neki ranac na leđima. I majstor se još na pola zebre okreće i dobacuje joj: ‘Ajde brže, malom (Marku?) se piški!’

Šta da vam kažem osim da je lepo i sunčano vreme idealno da se neko otera u… ili nešto još radikalnije!