Sve dok si robinja ne možeš da budeš boginja

„…Učio ih, učio od srede do petka, al’ se nisu odmakli dalje od početka…“

Foto: Aleksandra Ostojić, www.linea.bz

Baš kao što su pačići u pesmi čika Jove Zmaja, jedino naučili ono što su i ranije znali, ’…kva, kva, kva, kva, kva…’, takav osećaj imam i kada su žene u pitanju. Zalud viševekovni rad na emancipaciji žena, Sizifovski korak-napred-dva-koraka-nazad trud da žena zauzme jednaku poziciju u društvu, pravo na slobodnu volju, obrazovanje i izražavanje ličnog stava, kad sve što žena i dalje želi je da bude žrtva.

Tužno je saznanje da se po tome nismo daleko odmakli od odnosa koji su vladali u prvobitnoj zajednici. Kad to kažem u društvu, u pogledu muško-ženskih odnosa, moji prijatelji mi se često smeju, ali događaj, koji je, po mom mišljenju, obeležio prošlu nedelju, govori u prilog tome. Radi se o Izboru za najlepšu UDATU MAMU.

Moram reći da za drastičniji oblik diskriminacije davno nisam čula! Da stvar bude gora, sve je poteklo, organizovano je i podržano od strane žene/a! Dokaz da je čovek sam sebi najveći neprijatelj i da jedino gore od toga može biti žena drugoj ženi.

Ovaj događaj nedvosmisleno potvrđuje da žene same sebe svesno (mada je njihova svesnost diskutabilna) stavljaju u poziciju žrtve, robinje, koja služi muškarcu za rasplod, održavanje domaćinstva i podržavanje njegove odraslosti, normalnosti i seksualne podobnosti.

Desilo se da nam se sruči na glavu proizvod zabluda tradicionalnih vrednosti, primitivne zaostalosti i zaglupljujućeg mentaliteta. A sve u vidu ’očuvanja tradicionalnih vrednosti’ od strane ’patrijarhalnih žena’. A nisu bile ni svesne da će postavljanjem pitanja identiteta otkriti o sebi više nego što su želele. Sad svi znamo da su najprimitivnije žrtve savremenog beznađa, kojim vladaju muškarci. Sistem njihove dominacije i počiva na oduzimanju ličnog identiteta žene.

Udaja, kao životni domet. Paz’ da nije! Šta to UDATA MAMA nudi, što druge nemaju ili ne mogu da imaju? Šta je to, status, uzor? Identitet savremene celovite osobe sigurno nije.

A šta ćemo sa neudatim mamama? Samohranim? Onima koje ne mogu da imaju decu? Ili imaju usvojenu. Kojima je muž umro, poginuo? Jesu li one manje vredne i lepe?

Šta se to oseća u vazduhu? Strah? Ugroženost? Tihi prezir, najgori oblik agresije?! Da li je moguće da se toliko gadite nas ostalih? Da li je ovo stavljanje prsta u oko svakoj od nas žena?

Nema ničeg plemenitog u tome da se osećamo superiornijim u odnosu na nekog drugog. Prava plemenitost je raditi na sebi i biti bolji čovek danas nego što si bio juče. Nema mesta takmičenju među ljudima jer niko od nas nije ni bolji ni gori od onog drugog niti će ikada biti. To smo što jesmo u jednom jedinom trenutku sadašnjem.

Na kom to nivou podnožja svesti žena treba da pluta da bi njen najveći životni domet, leta Gospodnjeg 2013. godine, bio UDATA MAMA?!

Ne želim da čujem izgovor vrste da to nije naš izum već preuzeto iz sveta. Još gore! Zar smo toliko ograničeni da ne znamo da odlučimo šta je dobro i pametno nego treba da bez razmišljanja prihvatamo sve što dolazi spolja?

Po toj logici, pitam se, šta je sledeće? Izbor za NAJLEPŠU MAMU DOJILJU? Može to poniženje i dalje da ide ali ne bih da budem prosta.

Sve ovo dolazi kao šlag na tortu moje prošlonedeljne priče o krizi identiteta udate žene. Zaključak je bio da žene ostaju u lošem braku jer im daje osećaj najstabilnijeg identiteta. Da je lakše da bude ’nečija supruga’, nego osoba sa izgrađenim ličnim integritetom, pod svojim imenom. Tome se priklanjaju žene koje ne znaju ko su, nego im je lakše da se definišu kroz odnos i pripadnost nekome, umesto onim što jesu, kao autentična ličnost.

Ako se tvoj identitet zasniva samo na jednoj osnovi šta ćeš uraditi ako ti to izmakne i odnos sutra prestane, brak se raspadne, za šta je šansa 50 odsto?!

Vrlo često, kada se ljudi razvedu, osećaju se kao da su mrtvi. Ne znaju ko su, šta misle ili osećaju. Ostaju bez identiteta. Navikli su da ga preuzimaju od svog partnera. Za mrvu ljubavi, spremni su da se odreknu sebe. Vrlo često to SEBE nikad nisu ni imali već očekuju da se stapanjem sa drugom osobom formiraju kao ličnost. To tako jednostavno ne ide. To je isto kao kad stojiš u sopstvenoj senci i pitaš se zašto je mračno.

Identitet se ne nalazi pokraj puta ili u nekoj drugoj osobi. Identitet se kreira. Svako od nas sam to mora da učini za sebe. Potrebno je da iskoračimo van zone komfora i zakoračimo u najdublju, svestranu divljinu svoje intuicije i imaginacije svog bića, da bismo kreirali svoj lični identitet.

Previše je žena koje se bacaju u naručje muškarcima jer se plaše da budu same. Tako ulaze u kompromise, kroz koje gube sebe. Postaju produkti nekih drugih ljudi. Njihove misli postaju tuđe, kao i osećanja.

Kao u filmu ’Odbegla mlada’, u kom glavna junakinja voli jaja spremljena na način kako ih voli njen aktuelni verenik. I svaki sledeći put kad se veri, sigurna je da ih najviše voli baš kao i njen verenik. A u stvari, ona uopšte ne voli jaja. Trebalo je vremena i hrabrosti da se suoči sama sa sobom da bi to shvatila, prihvatila i na kraju, promenila i time postala svoja.

U knjizi ’Boginje u svakoj ženi’ psihoanalitičarka Dž.Š.Boden na zanimljiv način opisuje osobine žena koje čine osnov mogućeg identiteta. Izdvajam dva kratka opisa, a knjigu toplo preporučujem.

Žena supruga: Oličava je grčka boginja Hera. Moguća psihopatologija:depresivna, mazohistička ili fobična. Najčešće je muči nastojanje da spase svoj obično propali brak. Životni scenario:’To mi se uvek iznova događa’, ili:’Uvek ispadnem mučenica.’
Žena majka: Oličava je grčka boginja Demetra. Moguća psihopatologija:depresivna, pasivno agresivna ili zavisna. Najčešće je muče vlastita nesamostalnost, osećanje niže vrednosti, strah, bes i snažna čežnja. Životni scenario:’Dok mi deca ne odrastu, ja ne postojim’, ili:’Posle njihovog osamostaljivanja nastupa propast.’

Uspostavljanje celine ličnosti cilj je našeg životnog puta. Na nama je da rodimo naše autentično biće. Sve što radimo stvara rutinu, iz koje proizlaze navike, koje formiraju naš karakter, a upravo to je ono što nazivamo sudbinom. Svako od nas je Bog za sebe. Svaka žena želi da bude Boginja! A koja, sama bira! Na nama je da na putu individualizacije i samoostvarenja formiramo i oživimo svoj lični mit.

A ko sam ja?! Ja sam slobodno ljudsko biće, koje poseduje svoju nezavisnu volju. To je osnov mog ličnog identita.

Žana Korolija, vlasnica agencije za odnose s javnošću CORE Relations

Pratite Žanu na Facebooku i Twitteru.