Ta divna stvorenja…

Foto: Mladen Sekulić

Oooo, ima dana kad mi je on kriv za sve. Apsolutno za sve. Od kafe koja pokipi, auta koji neće da upali, preko gužve na mostu, pa do nadrndane prodavačice u pekari. Ne znam šta je to ni kakav je poltergeist u pitanju, ali to je to – to su oni dani kad pomislim zašto sam se, zaboga miloga, uopšte udala za njega?! I onda krenem da rondam od ranog jutra i ne stajem. Ne stajem dok ne zaspim. Ili dok se ne posvađamo na mrtvo ime.

Ali tek da se zna, nije ni on tako divan. Ne mislim ovde na „nije romantičan, ne kupuje mi cveće, ne pamti godišnjice“ i te fore. Ti muški imaju neke ozbiljno grozne navike da mi se kosa diže na glavi, pa pomislim kako sam i jednog jedinog minuta mogla sastaviti s jednim takvim.

Moj muž – zna da bude veliki baksuz. Ponekad mi se čini da mi to namerno radi. Da ustane ujutro i sve o čemu misli je kako da mi digne pritisak. I nisam jedina. Kao da neka zla viša sila diriguje odozgo i govori mu šta da radi ne bi li me što „lakše i bezbolnije“ proveo kroz PMS.

I ne znam ni ja kako takvi dani uopšte krenu. Eto, samo sam ga poslala po šnale. Kakve šnale, pitao je. Ne znam ni ja, kupi neke, svako jutro kad treba da spremim Bebu za vrtić, tražim ih svuda po kući. Kupio je. Pakovanje od stotinu malih crnih ukosnica. Šta je ovo, pitala sam. Šnale. Nisu šnale. To su ukosnice. Kakva je razlika? Tebi – nikakva. Nisam mislio ništa loše. Nisi. I tvoj veliki problem je što ne misliš. I šta će mi stotinu komada, drobila sam. A onda sam, avaj – otišla u kupatilo.

Mokar peškir na podu! Samo mi je to trebalo. Ne znam da li postoji stvar, navika, kako god – koje se gadim više od mokrog prljavog peškira. Kupam se i ja pa moj nikad ne završi natopljen pored kade. Ne znam šta misli, da kad je već iskorišćen, pa još i mokar – može njime da mi potire pločice? Pa šta ću mu, ionako je mokar. Jeste, al’ sigurno neću da uključujem mašinu zbog jednog peškira. Možeš bar da ga ocediš i staviš da se osuši…? Zašto kad ćeš ionako da ga pereš…? Pa eto čisto da se ne ubuđa, ništa više. Micelija nije biljka koju želim u kući.

Otvorena tuba paste za zube. Ne razumem zašto ga toliko mrzi da zatvori tubu. Prvo sam pomislila da mu je teško da zavrće poklopac, pa sam počela da kupujem one sa klik-klak zatvaračem. I kad i to nađem otvoreno – stvarno mi nije jasno. Moj lavabo nema fleke od kamenca, ima fleke od paste za zube. Roze, plave, bele, svakakve.

Krevet. Koliko je potrebno sekundi, ne minuta nego sekundi da se namesti krevet? Ne tražim ja da mi ga zateže ko bečka sobarica, ali uzeti jorgan za oba kraja, raširiti ruke i prebaciti preko kreveta? Ali on uopšte ne kapira zašto ja vilenim zbog kreveta. Pa šta, kaže, što da ga nameštam kad ćeš ionako uveče ponovo leći u njega? Ma nemoj? Ako je tako, više neću ni tanjir da ti operem, ionako ćeš ponovo jesti iz njega…

Vraćanje stvari na svoje mesto. Nema šanse. Makaze, na primer. Kako ih uzmem, tako ih i vratim. Ali on ne. Ubila sam se pre neki dan tražeći makaze da isečem neku etiketu i nema. Gde su, Vlado? Pa spustio sam ih tu. Gde TU? I zašto sad nisu više TU? Od svih makaza na svetu, ja eto imam jedine koje šetaju po kući.

Kesa s hlebom. Nikad je ne zatvori. Mislim opšte je poznato da hrana ostaje duže sveža ako stoji u zatvorenoj ambalaži. A on, kako ujutru doručkuje, tako ostavi onu kesu otvorenu, i popodne kad dođem s posla i računam kao da imam hleb – imam, al’ kamen. Ni za prezle nije.

Prljav sunđer u sudoperi. Sve što važi za onaj mokar peškir – važi i za sunđer.

Sunđer za kupanje. Bljak, pih.

Toaletna daska. Mali znak nepažnje, kaže on. A to što ja u tri ujutro mogu da propadnem, nikom ništa?!

Prazne flaše od piva. Svuda ih nalazim. Da plaćaju po dinar za svaku – do sad bi’ bila bogata žena.

Zatim, toalet papir. Zaboga, zar je sramota otići u radnju i jednom u životu kupiti toalet papir, kad nestane? Iz nekog meni potpuno nepoznatog razloga, njemu je to totalni isfur. Jednom sam ga naterala da ode, ali mi se na kraju vratio s papirnim ubrusima. Kao – nije video. Ma da…

Bruka jedna, mislim dok ležim u krevetu. Drugi brakovi pucaju zbog ljubavnica, para, rodbine koja se meša, a moj…? Moj je u krizi zbog paste za zube. Pipam rukom po čaršafu. Šta je ovo? Šnala? Vlado, otkud ovolike šnale u krevetu? Beba se igrala. I… Dudo, to nisu šnale, to su ukosnice.