Uticajni socijalni umreženik

Ljudi moji, pa to je čitav sistem!

Rečenica iz podnaslova je oduvek bila omiljeni način matorih ljudi koji se u nešto (ništa!) ne razumeju da kažu kako nešto prevazilazi njhove intelektualne kapacitete, a bez da konkretno priznaju. Mora da je prekomplikovano, čim ja to ne razumem.

Pretpostavljam da ste, kako se to popularno, a dozlaboga iritantno kaže „aktivne na društvenim mrežama“, što je takođe eufemizam za „drndate komp u radno i neradno vreme u neproduktivne svrhe“. Ja moram da priznam da nikad nisam imao lični profil ni na jednom od popularnih gubilišta vremena, ali me to nije sprečilo da tamo ipak gubim vreme.

Verovatno iz straha da će mi predstavljanje glavom i bradom doneti totalno vezivanje za prokletu stvar, uvek sam (nekada Myspaceu a danas) Facebooku i Twitteru prilazio kao deo mojih grupnih projekata i tamo učestvovao kao Page, a ne kao Profile, što ima svojih prednosti, ali i mana. Kada imaš stranicu (kao bend, časopis, NGO…), a ne profil, ne možeš tako dubinski da njuškaš po intimi drugih a ni oni po tvojoj jer su ti oni lajkovi, a ne frendovi. Eto, ko kaže da sterilno okruženje interneta ne pruža više stepeni bliskosti. Čak dva!

Iako Facebook neupitno caruje na našim prostorima, i Twitter se polako vozdiže i, pri tome, donosi svoje zakonitosti i menja stanje na tržištu. Tako se, preko prvog postulata hipsterizma, Twitter (manje masovan) nametnuo kao mesto gde borave pametne, a Facebook kao mesto gde borave dobre ribe. Dobre u smislu namontirane.

Facebook je odjednom separe na splavu ili loža na koncertu Ace Lukasa, a Twitter je elektropop klub ili koncert nekog benda u kom su svi članovi mršavi i neshvaćeni. Ove na Fejsu samo kače svoje fotke gde puće usne i naguravaju grudi do pucanja, a Twitter je sajam ironije i lucidnosti… Kako da ne!

Prvo, imam utisak da na srpskom parčetu Twittera ima cca 439 osoba koje se principom serdar-vojvodstva međusobno takmiče u šaljenju i sarkazmu. Uz povremeni tviter-fajt, koji obično izbija iz jednako trivijalnih razloga, to je jedna prilično dosadna i autistična zajednica.

Zaista, retko šta vonja kao preterano truđenje pa tako od tih 439 osoba, njih 412 to doživljava kao radnu obavezu i osećaju da moraju ispaliti 20 neverovatnih provala dnevno. Naravno, od toga samo ispadnu opšta mesta i loše izrečeni, a nikad zatraženi stavovi. I svako od njih misli da je rekao nešto novo, sagledao nešto iz potpuno novog ugla ili sasuo nekom nešto, onako u facu…

Tu su bezdušne menadžerke koje nemaju vremena za emocije, frajeri koji žive punim plućima u harmoniji sa divljinom iako rade u stranoj banci. Danju ćata, noću klabing master.

Tu su cure sa malim grudima koji prihvataju šalu na svoj račun i samo ih njihova mačka razume… a onda sto slika te mačke u nemilosti Instagrama.

Tu su liberalčići koji prave zapad od Srbije, ali im uvek zafali pet fejvova i tri retvita. Hrane nepokretne i pokreću gladne. Povremeno uleti fašista, zalutao sa navijačkog foruma da se načestita mile Nove godine svim tim gejevima što misle da su mnogo pametni, brate.

Tu su one što definišu ljubav i zovu ga nazad, ako ovo pročita…

Na Twitteru su i natural born fejsbutikašice koje od opcija koriste samo picture upload i zaista sve to tretiraju kao Facebook. Najbolje od oba sveta: dobra riba, a ide u razred sa pametnima.

Tu su i ex-yu „poznati“ za koje nisi siguran da li su glamurozni ili socijalni slučajevi.

Tu su i stvarno poznati čiji grumeni mudrosti poput „A sad kafa pa na velnes!“ bivaju prenošeni sa Twitter kolena na Twitter koleno…

A ja? Ja samo čitam! Ali imam više folouera nego sto ih ja pratim – to da se zna!!!