Uvrnuti šotovi: Sećate li se prvog trenutka kada ste otvorile knjigu sa bajkama?
Sećate li se prvog trenutka kada ste otvorile knjigu sa bajkama? Pamtite li zlatne šavove na haljinama princeza, staklene cipelice i magiju koja je počinjala već sa prvim slovom? Ipak, iako se možda ne sećate tih sitnih detalja ono što ostaje urezano u mislima svake devojčice je kraj bajke i poslednje poglavlje jer se tada on pojavljuje. Prelep, savršen i tačno na vreme. Tada prvi put u naše živote ulazi princ.
Do tog trenutka nismo toliko svesne da postoji taj neki muškarac koji je predodređen da baš nas spase. Ukoliko se otrujemo jabukom, zaspimo večnim snom ili izgubimo cipelicu, ne postoji drugi način da živimo „srećno i zadovoljno“ do kraja života, samo ukoliko nas princ poljubi onda možemo da nastavimo dalje.
Dok smo devojčice, ta ideja prostiče iz bajki, ali kasnije nas prati kroz ceo život. Knjige koje čitamo, serije i filmovi koje gledamo nam stalno nude portrete savršenih muškaraca, modernih prinčeva koji će nas samo pogledati i mi ćemo znati da je on taj pravi…i da smo naravno mi prave za njega. Čak iako pomislimo da on nije za nas, opet magija iz detinjstva čini svoje i muškarac na ekranu se menja zbog ljubavi. Tako glavni junak i prelepa heroina uvek na kraju odlaze zajedno, svađe traje uglavnom samo jednu epizodu, a svaka greška koja se napravi može da se ispravi romantičnim gestom.
Ali šta se dešava kada zatvorimo knjigu sa bajkama, ili ugledamo ono čuveno „The end“ na ekranu?
Da li se princeze iz bajki svađaju sa prinčevima oko toga ko će da usisa? Da li prelepe heroine nekada čekaju glavne junake da se vrate iz kafane ili mu proveravaju poruke na telefonu? I šta ako nas nešto toliko povredi da poljubac prave ljubav više nije dovoljan i ne može da nas vrati u život? Ne postoji epizoda u kojoj ćemo znati da je svađa gotova niti imamo sposobnost da preskočimo sezonu.
Tada shvatamo da od detinjstva zaista verujemo u bajku jer iako nađemo princa on jednostavno mora da ima mane. Mane koje opraštamo, zaobiđemo ili ih na kraju čak i zavolimo jer je to ono što nam niko ne kaže kada smo devojčice. Da ljubav nije jedan poljubac, ili on koji dotrčava na aerodrom u poslednjem trenutku.
Kada je muškarac pravi, otrovna jabuka neće ni stići do vas. Greške se ispravljaju dugim razgovorima i kompromisima, a ne gestovima koji kratko traju, a svaki njegov poljubac vas vraća u život kada je teško.
Ljubav je zagrljaj posle napornih svađa i to jelo koje on posebno priprema samo za vas. Ljubav je kada vas je onda čekao 20 minuta na zimi i ništa nije rekao. Ljubav je kada vas nežno pribije uz sebe i pomiriše. Ljubav je kada zna da ste ljute i sve radi da vas nasmeje. Ljubav je mekano i nežno laku noć, ali i strastveno i nezaboravno dobro jutro. Ljubav je kada shvatite da nije on tu da spasi vas, već da spašavate jedno drugo i da se zajedno borite protiv veštica i aždaja, ili da prepravite scenario kada krene onako kako ne treba. Ljubav su svakodnevne sitnice na koje možda ne obraćate pažnju dok čekate da sve bude onako kako su nas učili dok smo bile devojčice. Bajke ne postoje, ali vi već danas od vašeg života možete da napravite bajku ukoliko znate šta je zaista bitno.
Pročitajte i…Uvrnuti šotovi: Novogodišnja euforija