Uz kauciju i dobro vladanje

Nije mi dobro, rekla sam. Šta ti je, zabrinuto će Gaga. Zaljubila sam se. Zar opet…? Opet. Sležem ramenima. Nisam mislila. Desilo se. Samo sam prolazila tuda i… znaš ono, sudbina je umešala svoje prste. Koliko su para, pitala je Gaga. Toliko da ne smem da ti kažem… naglas.

Ti nisi normalna…!? Ti stvarno nisi normalna! I ja sam luda za cipelama, ali ti, ti duše nemaš. Da si mi žena, momentalno bi’ te isterala iz kuće. I borila se za starateljstvo nad detetom, dodade.

Raspikućo jedna… Zbog tebe će nam vratiti patrijarhat. Ali, pogledaj ih samo… Molim te, pliz, samo baci pogled… Jesu lepe? Kaži da su lepe, je l’ da da jesu – pokušavam da iznudim priznanje.

Paaaaa… – snebiva se Gaga. Niko nema ovakve, jesi kad videla cipele s trešnjicama – uveliko navodim svedoka na odgovor. Kriva si – ne da se Gaga. Kriva po svim tačkama optužnice.

Guilty as charged, priznajem, jesam. Ali… ovo je delo iz nehata. Nisam mislila, nije bilo namere, zločinačkog udruživanja, iznuđivanja, prisile, ničega. Gaga ih osmotri. Hm, frknu.

Kaži, ‘ajde reci – ubeđujem je. Jesu lepe. Ali, sve i da same hodaju, idu na pijacu i na posao, dva strana jezika da govore – mnogo su.

Grešiš, ove govore sve svetske jezike. Ove lepotice pričaju priču, gde god da se pojavim… Gaga podiže obrvu. Šta sad, ti kao ne znaš…?

Ja sam žena, to kažu. Ja sam lepa žena. Ja mogu sve. I mogu svuda. Ove cipelice zaustavljaju saobraćaj u pet popodne. S njima možeš i kroz crveno. Zbog njih žene pozelene od zavisti, muškarci ti otvaraju vrata, dekice ustaju u prevozu…

Mislim, vidi ovako: iz moje perspektive, potez je opravdan. Ja sam jedna obična žena, je l’ tako? Živim običan život, ne šizim, nemam ljubavnika, ne igram tenis, nemam ličnog trenera, štek u banci – pa mogu bar da imam čestite cipele…?

Izvini, prekide me Gaga, jesu li ti kupovali cipele kad si bila mala? Jesu. Ali samo po dva para. Jedne futrovane i druge ortopedske. Kapiram, reče Gaga. Prigovor se odbija. Neka odbrana nastavi.

Volim cipele. Baš ih volim. I nisu to bilo kakve cipele. Ove su čarobne. Kad mi je loš dan, kad nisam ni za šta, kad nemam šta da obučem, kad mi je kosa očajna – samo ih obujem i druga žena… Ama, meni su nove cipele – paranormalno iskustvo. Evo, samo pričam o njima i već sam dobro. Prosto ti podižu raspoloženje, pumpaju samopouzdanje.

Što ne podižeš to raspoloženje s čokoladom od trista grama, k’o sve normalne žene – upita Gaga. Čokolada barem ne obara bruto društveni dohodak, zaključi mudro. Ne obara, tačno. Ali zato goji.

U ovim cipelama, moje noge su duže. U njima izgledam vitkije. I hodam pravih leđa i uzdignute glave. I idem samo napred. Ne okrećem se, ne zastajem. Ostavljam dobar utisak. Zračim. Spolja, iznutra. Imam kontrolu, kapiraš…? Nešto krene da se dešava u malom mozgu…

Izvini, zausti Gaga. Jesi ti popila nešto ili to samo onako…? E, o tome ti pričam! Cipele su ti i antidepresiv i afrodizijak i dopamin, i sve… A tek onaj osećaj kad ih vidiš, pa se predomišljaš, pa oblećeš oko njih, onda uđeš u radnju, probaš desnu, probaš levu, prošetaš gore dole, lomiš se, razum kaže jedno, srce traži drugo, a one samo što ne progovore: „Kupi nas, nosi, zaslužuješ baš ovakve, uostalom, nije to tako puno, spiskaš toliko na tri dobra ručka… za deset osoba“. Ama, mogu da se zakunem, baš su mi tako rekle.

Mislim da kažu još nešto, primeti Gaga. Šta…? Nešto kao da će ti muž uskoro doći kući i da moraš podhitno da ih sakriješ. Evo, mogu ja da ih ponesem. Dok si u istražnom postupku. Pazi, ipak se tu radi o dva zaštićena svedoka. Mogle bi svašta da mu ispričaju. A promena identiteta? Reći ćemo mu da su najobičnije, kineske, neće ni posumnjati…

Ali obećaj da ćeš ih čuvati. Kao oči u glavi, reče Gaga. I biće na sigurnom? U kućnom pritvoru. A onda ćeš ih vratiti, kad me rehabilituju? Naravno. Uz kauciju i dobro vladanje.