Vrela noć pod beogradskim mostovima

Foto: Aleksandra Ostojić, www.linea.bz

Željno smo iščekivali leto – dobili smo ga. Ali sad ne znamo šta ćemo s njim. Pretoplo je. Asfalt vri, magli se pred očima. Najlakše se pomuti pamet od ovolike vrućine. Onda smo hedonizmu skloni i ko tu kome može šta zameriti. Ipak je ovo kontinentalni predeo, a ne tropi. Poslednjih godina leto u Beogradu najlakše je podneti na reci. Sva sreća, dve su, pa ko šta voli. Široki Dunav ili nešto malo intimniju Savu.

Vođena instinktom, u vreloj beogradskoj noći, biram Savu. Čamac polako postaje drugo vozilo u porodici.

Tek je jul, a svi već odoše!

Grad je već poluprazan. Evidentno je da ljudi sve ranije odlaze na odmor. Smorene blejažom, Dušica i ja odlazimo kod Boleta na splav. Jedan od onih što se vikendom pretvaraju u osinjak prepun mladeži i leglo dobre zabave. Tokom nedelje predstavlja pravi štek i utočište za tajne ljubavnike. Lupajući štiklicama po drvenom podu, osujećujemo plan jedinog para te vrste koji smo zatekli na splavu večeras. Ali nešto se i nisu dali omesti u ljubavnom zanosu. Teško je razbiti letnju ljubavnu čaroliju.

Mesečina, mesečina

Noć je vrela, celih 30 C na mrkloj mesečini. Mesec izgleda kao sočna kriška lubenice. Bori se sa gustim, tamnim oblacima.

’’Gde si?!’’

’’Dolazim za deset minuta čamcem!’’

Prilazi mi Bole, čvrsto me stiskajući u zagrljaj i pevajući davno zaboravljenu i iz naftalinu izvađenu melodiju ’’Spavaj cvijete moj’’. Dobar provod ne može da izostane.

’’Je l znaš ko to peva?’’

Uz malu pomoć prijatelja, vadim iz malog mozga ime Mahira Paloša. Poene delim sa njim ali sam se svejedno kvalifikovala za noćnu vožnju čamcem po Savi. Noćnom kupanju mu se ne pridružujem, mada sam ozbiljno razmislila o tome kad mi je ponudio. Žalim što nisam opremljena. A volela bih da jesam. Voda je neverovatno topla, gotovo koliko i vazduh.

2+2

Sa bocom vina i par staklenih čaša krećemo na noćno krstarenje. Dok klizimo čamcem po reci, pod mostovima Beograda, momci nastavljaju da pevaju najromantičnije, davno zaboravljene pesme. Nižu se hitovi 70&80-tih. Provocirajući njihovo znanje, zadajemo im zadatke. Mentalna gimnastika je uvek bila moj omiljeni sport.

Za mrvu ljubavi…Ostala si uvijek ista…Odiseja…Jedan čovek i jedna žena…La musica di notte…Nostalgija, kroz pesmu, oseća se u vazduhu.

Nadmećemo se čije će sećanje dalje otići. Prisećamo se prelepih stihova i još boljih aranžmana.

Opatija, Vaš šlager sezone, Beogradsko proleće

Kako je muzika nekad bila lepa! Uživamo! Pravim Neptunovim sinovima, kakvi ovi naši slučajni partneri u noći jesu, pevačko umeće ne manjka. A tek ti baršunasti baritoni, kako vibriraju kroz noć! Voda samo pojačava dejstvo svih uključenih faktora užitka i podiže nivo zadovoljstva za celu oktavu.

Igra pitalice nema kraja. Mentalni izazov je ono što me uvek pali.

’’Znaš li koliko ima mostova na Savi?’’

’’Uf…’’, tu me je dobio!

I nema druge nego da prođemo sve redom, da ih prebrojimo. Brankov, Stari savski most, Gazela, Stari železnički, eto ga i novi. Otkud on tu, nemam pojma. U mojoj arhivi ga nema. Pragmatična kakva jesam, beležim samo one koje sam pregazila. A vozom sam putovala svega par puta u životu.

Veličanstveno izgleda Most na Adi dok ispod njega bešumno plovimo, da ne remetimo noć. Nigde nam se ne žuri, sve dok Tesla nije poslao munje i gromove, kao pozdrav za svoj rođendan. Bole me uči koliko je daleko oluja po razmaku u gromovima.

Uzalud je dan koji smo proživeli ništa novo ne saznavši, bez užitka u trenutku sadašnjem.

Žana Korolija, vlasnica agencije za odnose s javnošću CORE Relations