Za jedan dan desilo se trista (1. deo)

Foto: Aleksandra Ostojić, www.linea.bz

U njenoj prodavnici uspomena, kutija sa njegovim imenom stajala je na najvišoj polici. Nepomućeno sećanje na njega uspešno je odolevalo zubu vremena i svim ljubavnicima lavljeg, pustinjskog i kukavičjeg srca koji su prolazili kroz njen život. Ostajao je neprikosnoveno nedodirljiv. Bio je dokaz da prošlost nije mrtva i da, zapravo, nije čak ni prošla, kako kaže Fokner.

S prvim danima proleća, presloženih kockica u glavi, bila je rešena da svu svoju pažnju preusmeri na sebe. Taman je očistila bunar ljubavne zaostavštine, koji je izvesno vreme mučno pritiskao njenu utrobu. Osvežena dahom proleća, bila je otvorena i spremna za nove životne izazove. Lepi događaji i osećaji smenjivali su se u njenom životu iz dana u dan.

To je i rekla prijateljici, veče pre nego što će se videti s njim.
’’Povrh svega, sutra idem da se vidim sa čovekom u koga sam bila ludo zaljubljena pre 15 godina! Zamisli, javio mi se pre neki dan da dolazi u Beograd i da bi voleo da se vidimo.’’

Odjednom, kako to obično biva u svim srceparajućim ljubavnim romanima i filmovima, neki dan pre toga, u svom elektronskom sandučetu zatekla je njegovo pismo koje je posebno obradovalo, raznežilo i iznad svega, iznenadilo. Bilo je kratko, prisno i toplo, kakvo nikada ranije nije dobila ni od jednog muškarca. Iz sasvim dobrog razloga jer ni on nije bio ni nalik nijednom drugom. Gospodin Savršeni bilo je njegovo ime i prezime. Svi koji su joj bili bliski znali su za njega. Ah… je prefiks koji bi sledio prilikom izgovaranja njegovog imena. I slatka sećanja krenula su da naviru.

Bilo je hladno jesenje jutro kada je sa kolegom i klijentima automobilom krenula na službeni put u Zagreb. Još uvek mrak, rani mraz i ne baš najprivlačnije društvo pogodovali su da se ubaci u modus polusna, rešena da ga zadrži do krajnje destinacije – Zagrebačkog velesajma. Malo pre graničnog prelaza, zastali su da bi napravili pauzu i sačekali poslednjeg saputnika, sa strane klijenta, da im se pridruži.

Sedela je skučena u zadnjem kutu automobila, dok su njene kolege napolju stajale i pušile. Iz polusna je prenulo nečije, bez reči, grubo sedanje na suvozačevo sedište, koje je, gotovo, zatreslo automobil. Mrkim pogledom, ispod poluotvorenih kapaka, zahvatila je samo obrise leve strane njegovog lica i ram zamagljenih naočara. Bez namere da prva progovori, nastavila je da kunja.

Samo nekoliko sekundi posle toga, usledio je drugi, nešto slabiji potres. Bila je to nagla reakcija njegovog tela, propraćena mrmljavim ’Dobro jutro’, kada je, osetivši njeno nečujno prisustvo, shvatio da pored njega u automobilu ima još nekog. Tiho je uzvratila, trudeći se da što manje remeti polusan u koji je uplovila. Iako, gotovo neprisutna, prizvuk besa u njenom glasu ipak nije izostao, kao očita reakcija na njegovo nepristojno ponašanje.

Nepregledne prizore slavonske ravnice obasjavalo je svitanje. Prvi zraci Sunca štipali su je za oči, što je nagnalo da se još više odupre njihovom otvaranju. Muklu tišinu u automobilu prekinuli su zvuci melodije ’Pesma za Bilbao’, Pet Metinija.

To je bio on, koji je uspeo da posle dužeg vremena nađe radio stanicu sa dobrim prijemom. Na prve taktove melodije, počeo je da udara dlanovima po svojim butinama u ritmu muzike. Iako je, inače u životu, njenu pažnju privlačila samo muzika uz koju može da se peva, savršenost njegovih pokreta i čarolija zvuka, koju su proizvodili njegovi dlanovi, učinili su da se probudi u trenutku.

Već sledećeg, njena glava, naglim pokretom ‘fuuuuu…’, koji je, do tada, mogla da načini samo Formula 1, bila je zakucana u njegovom pravcu, a pogled, širom otvorenih očiju, prikovan za njegove ruke. Do kraja melodije, bila je zaljubljena u njega. Do povratka kući te večeri, potpuno je otkinula za njim.

‘Za jedan dan desilo se trista, ova glava više nikad neće biti ista…’, odzvanjalo je u njenoj glavi.

Nije mu promakla njena iznenada probuđena čavrljalost, kao ni vrcavi komentari britkog uma, koji su se dalje smenjivali, jedan za drugim, u živom razgovoru. Kada je skinuo naočare da je jasnije vidi i bolje osmotri, nije bio ni svestan da je skrenuo na ‘Life Changing’ put, sa kojeg povratka nazad više nije bilo. U tom trenutku, kada su im se pogledi sreli po prvi put, znala je da ga ima.

Nepogrešiva intuicija bila je njen poseban dar. Eh, koliko je puta samo zažalila što se u životu nije više oslanjala na nju. Probuđeni titraji nesigurnosti (a.k.a. leptirići), koji su počeli lagano da obuzimaju njenu utrobu, svedočili su o jakim osećanjima, koja su neočekivano počela da se rađaju među njima.

On je bio najlepši, najzgodniji, najšarmantniji, najpametniji muškarac koga je upoznala u svom dotadašnjem životu. Svestrano uspešan – advokat, muzičar, razoružavajuće finih, gospodskih manira.

Ona – sve što je ikada od žene mogao da poželi.

Strast i emocije među njima neobuzdano su rasle tokom narednih meseci. Bez ijedne izgovorene reči o međusobnim osećanjima, viđali su se s vremena na vreme posla radi. Retke trenutke, u kojima su bili sami i imali šansu da kažu nešto jedno drugom sem posla, provodili su nemo gledajući se, sleđeni od straha, koji su jake emocije stvorile. Od tih najlepših i najtoplijih pogleda na svetu živela je danima nakon njihovog susreta.

On je mislio da je ona u vezi sa vlasnikom firme, koja je bila njen klijent i koju je njegova advokatska kancelarija zastupala. Glupa, muška hijerarhija u društvu sprečila ga je da joj priđe i otvoreno iskaže osećanja koja su u njemu gorela.

Saznanje da je oženjen, otac troje dece i da se nalazi u vrlo delikatnoj životnoj situaciji, da mu je žena teško bolesna i da se bori za život, kao i nezvanične informacije da sa druge strane živi razuzdano, jurcajući za klinkama svojim skupim Jaguarom, držale su je po strani, na pristojnoj udaljenosti, obuzdavajući je da zakorači u nevolju.

I pored burnih životnih dešavanja tokom narednih 15 godina, njen neodoljivi šarm nije mu dao mira niti jednog dana. Svakog sledećeg muškarca u svom životu merila je prema njegovim nedostižnim aršinima.

Kada je u februaru napunio 57 godina, znao je da više nema šta da čeka.

Nastavak sledi…

Žana Korolija, vlasnica agencije za odnose s javnošću CORE Relations

Pratite Žanu na Facebooku i Twitteru.