10 podataka o dnevniku Ane Frank koje niste znali do sada
Prošle su 73 godine otkad je Ana Frank počela da piše svoj poznati dnevnik, koji je, kao i autorka, doživeo mnogo užasa. Jevrejsku devojčicu je njen dnevnik o skrivanju tokom Drugog svetskog rata učinio simbolom žrtava holokausta, a evo nekoliko interesantnih podataka koje sigurno niste znali o toj sveščici.
1. avgusta 1944. godine Ana je napisala poslednju stranicu…
Godine 1947. objavljen je dnevnik tinejdžerke koja je svojim pisanjima pomogla svetu da razume kako je bilo sakrivati se od nacista s porodicom u Amsterdamu, samo zato što su bili Jevreji. Njen dnevnik je u međuvremenu postao lektira deci širom sveta, i prodat je u više od 30 miliona primeraka i preveden na 67 jezika.
Čak i ako ste pročitali knjigu, a pogotovo ako niste, ovih deset podataka bi trebalo da znate o Aninom dnevniku:
1. „Dnevnik“ koji je Ana dobila za 13. rođendan ustvari je bio autogram knjižica, ali je Ana odlučila da bi se bolje mogao koristiti kao dnevnik. Nakon što je ispunila tu knjižicu, ispisala je još dve beležnice., pa je ‘napunila’ 360 listova papira svojim mislima.
2. Ana je većinu dnevnika pisala u obliku pisama osobi nazvanoj Kiti. Neki veruju da je Kiti Annina prijateljica pre rata – Kejt „Kiti“ Egidi, dok drugi veruju da je reč o imenu iz njenih najdražih knjiga „Joop ter Heul“, u kojoj se prijateljica glavnog lika zove Kiti.
3. Ana i njena porodica pronađeni su nakon što ih je odao neko (a do danas se ne zna ko) ko je znao gde se kriju.
Nemački policajci upali su i uhapsili ih 4. avgusta 1944. godine, a policajac koji ih je uhapsio, Karl Silberbauer, naknadno je izjavio da se seća hapšenja i da je čak rekao Aninom ocu da ima lepu kći. 1963. kad je otkriven njegov čin, Karl je suspendovan sa posla.
4. Ana je umrla u Bergen-Belsen koncentracionom logoru, ali ne u gasnim komorama.
Pre toga joj je majka umrla od gladi, sestra od tifusa, a verovala je da joj je i otac poginuo pre nego što je i sama umrla u martu 1945. godine od tifusa. Logor su nekoliko nedelja kasnije oslobodili Britanci.
5. Preživela je samo jedna osoba.
Od osmoro ljudi koji su se sakrivali zajedno – Ana, njena sestra, roditelji, porodica Van Pels i muškarac Fric Pfefer – samo je jedna osoba preživela – Anin otac Oto Frank preživeo je Aušvic i oslobodili su ga sovjetski vojnici u januaru 1945.
6. Oto Frank dobio je kćerin dnevnik od Miepe Giese, jedne od nekolicine Holanđana koji su pomogli u sakrivanju Frank porodice.
Gies je sakrila dnevnike nakon što je vojska odvela Anu, i nadala se da će ih jednog dana vratiti devojčici.
7. Da je Miep pročitala dnevnike, nikad ne bi ugledali svetlost dana.
Gies je kasnije priznala da bi u slučaju da je znala šta piše u njima odmah uništila dnevnike jer su se spominjali po imenu svi koji su im pomagali u sakrivanju.
8. Dnevnik Ane Frank često se nalazi na listi kontroverznih knjiga, ali ne iz razloga na koje biste pomislili.
U knjizi postoje delovi u kojima Ana pokazuje znatiželju o svojoj anatomiji. Više su smešni nego pornografski, kao što neki ističu: “Postoje mali nabori kože svuda okolo, pa jedva možeš naći to. Mala rupica ispod je toliko mala da uopšte ne mogu da zamislim kako u nju može ući muškarac, a kamoli da odande izađe cela beba!”
9. A to čak i nije najgluplji razlog zašto su ljudi pokušavali da zabrane knjigu u školama.
1983. godine jedna škola u Alabami pokušala je da zabrani knjigu jer je „depresivna“.
10. Neki smatraju da je dnevnik lažan.
Kako bi se sprečile te glasine, analiziran je rukopis, lepak, mastilo i papir. Ništa nije ukazivalo da je reč o lažnom dnevniku.
Ovaj video jedini je postojeći snimak Ane Frank, a snimljen je dok je gledala venčanje komšija 22. jula 1941. godine.