10 tajni DNK

O DNK misteriji obični ljudi su počeli da se „edukuju“ putem filmova i forenzičkih serija poput „CSI“. U kliničkoj genetici cilj DNK analize je praćenje prisustva određenih promena u molekulu DNK, koje mogu dovesti do pojave bolesti.
Njihovom analizom nepobitno može da se ustanovi da li neko tkivo potiče od određene osobe. Takođe, DNK analiza istih tih genetičkih markera može dati nedvosmislen odgovor o biološkom srodstvu između dve osobe.

KOJA JE NAJVAŽNIJA SVRHA DNK ANLIZE
Našu genetičku osnovu čini 30.000 gena (koji su danas poznati) i oni su odgovorni za naš fizički izgled, ponašanje, pojavu određenih bolesti. Osnovni cilj DNK analize jeste utvrđivanje genetičke osnove ogromnog broja naslednih oboljenja. Mnogo pre pojave simptoma, moguće je ustanoviti od čega će čovek oboleti u budućnosti. Zahvaljujući tim saznanjima, preduzimaju se mere prevencije.

KAKAV UZORAK SE ZAISTA KORISTI

Za DNK analizu dovoljno je svega desetak ćelija, što je zaista neverovatna brojka ako se zna da mililitar ljudske krvi ima milion ćelija. Međutim, danas se za, na primer, utvrđivanje spornog očinstva ne koriste uzorci krvi jer je to, u izvesnoj meri, invazivna metoda. Da biste nekome uzeli krv, morate da ga ubodete makar u prst, pošto je to način da dođete do te kapi. Za te potrebe koristi se bris sluzi: ako se tri-četiri puta štapićem, na čijem je vrhu vata, protrlja unutrašnjost obraza, prikupiće se između deset i pedeset hiljada ćelija. Interesantan je podatak da tokom života odbacimo nekoliko stotina kilograma ćelija. DNK analiza može da se radi na osnovu bilo kog predmeta sa kojim je neko bio u bliskom kontaktu (tragova na čaši iz koje je neko prethodno pio vodu, pljuvačke na mobilnom telefonu, opuška cigarete, četkice za zube, češlja, majice koju je neko nosio nekoliko sati, papirne maramice koja je korišćena…).

DA LI DNK ANALIZA GREŠI?
Postoje dva tipa mogućih grešaka. Prvi podrazumeva omašku stručnjaka koji radi analizu. No, u laboratoriji možete da napravite sistem kojim će se ta mogućnost svesti na minimum. Veštačenje se uvek obavlja komisijski. Budući da su u taj proces uključene četiri osobe, malo je verovatno da svi pogreše, kao i da zakažu sve druge kontrole koje čine taj sistem. Drugi tip greške je slučajno podudaranje DNK profila između biološkog traga i neke osobe. Drugim rečima, vi zaključite da je baš ta osoba ostavila taj biološki trag, a u stvari nije ona, već neko drugi sa istim DNK profilom. Međutim, da bi dve osobe imale identičan DNK profil, moraju biti jednojajčani blizanci, a ako to nije slučaj, mogućnost podudaranja je jedan prema – trilijardu! Podsećamo da na svetu ima samo sedam milijardi ljudi, a od praistorije do danas na našoj planeti živelo je još pet milijardi.

KAKO SE UTVRĐUJE SRODSTVO

Na osnovu samo dve vlasi sa korenom, može se utvrditi da li se radi o prvom stepenu srodstva. Tokom „života“ dlake, ćelije koje se nalaze u njoj postepeno nestaju. Vlasi koje spontano otpadaju, više ne sadrže molekule DNK, ali – ako su iščupane (dovoljna je po jedna dlaka s jedne i druge strane glave), može se ustanoviti da li su te dve osobe u prvom stepenu srodstva.
Na osnovu DNK analize, sa stopostotnom sigurnošću može se utvrditi prvi stepen srodstva (roditelj i dete). Braća i sestre koji nisu blizanci mogu da imaju mnogo zajedničkih gena, ali dešava se da nemaju nijedan. Svako od nas ima 30.000 gena, u dve kopije. Jednu kopiju svakog gena nasleđujemo od majke, a drugu od oca.

KOLIKO JE UČESTALO UTVRĐIVANJE OČINSTVA
Pre četiri-pet godina, kada je kod nas počelo da se radi utvrđivanje očinstva putem DNK analize, bilo je do pet zahteva mesečno, a sada ih je između petnaest i dvadeset. To uopšte nije malo, kad se ima u vidu broj stanovnika.
Kada je reč o utvrđivanju očinstva, tri do četiri puta više zahteva stiže od muškaraca.
Ukoliko žena želi da utvrdi ko je otac njenog deteta, treba da se obrati Institutu za sudsku medicinu, DNK laboratoriji, gde se uzima bris iz usta direktno od stranke, ili uzorak koji je stranka donela. Analize se mogu raditi na tri načina: po sudskom rešenju (sud zakazuje veštačenje), po privatnom zahtevu stranaka (koje se kod nas identifikuju na osnovu ličnih isprava) i iz anonimno dostavljenog materijala, s ciljem da stranke zadovolje svoju znatiželju. Majka već u 9. nedelji trudnoće može da ustanovi da li je biološki otac željeni ili neželjeni partner. Od ukupnog broja utvrđivanja očinstva, ovakvi slučajevi čine pet-šest posto.
Cena DNK analize za jedno dete i jednog „spornog“ oca iznosi 34.750 dinara.

DA LI SU REZULTATI VALIDNI NA SUDU?
U prva dva gorepomenuta slučaja rezultati analiza mogu da budu korišćeni na sudu, pa zato ponovna veštačenja nisu potrebna. To nije moguće kad ne znamo ko su ljudi od kojih se uzimaju uzorci ili čiji su materijal doneli, jer ne postoji takozvani niz nadležnosti u dokaznom postupku. Međutim, izvesno je da će i u tim slučajevima stranke dobiti tačnu informaciju da li su osobe kojima pripadaju uzorci u biološkom srodstvu.

DA LI SU GENI PRECENJENI?
Decu ne bi trebalo da volimo zato što su nasledila naše gene. U srpskom jeziku postoji izreka „krv nije voda“. U našoj kulturi, emocije su vezane za krvno srodstvo pa da biste mogli da ih izgradite, morate da utvrdite da li tog krvnog srodstva ima ili nema.

DA LI SU ČESTE NEOPR AVDANE SUMNJE?
Statistika kaže da 30 posto muškaraca koji sumnjaju u to da podižu sopstveno dete posle DNK analize saznaju da su bili u zabludi. Takođe, procenat pogrešno upisanih očeva, u celoj populaciji, zapanjujuće je velik. Svetska istraživanja pokazuju da deset posto dece nisu sinovi i kćerke očeva čije ime stoji u njihovoj krštenici. Postoji zanimljiv podatak, koji pokazuje da ovaj „koeficijent neverstva“ nije svojstven isključivo ljudima. Zna se da je vernost među životinjama veoma retka, ali i da postoje neke vrste ptica koje su celog života sa jednim partnerom. Međutim, i kod njih – u deset posto slučajeva – mužjak nije otac ptića koji su se izlegli u njegovom gnezdu.

KADA SE RADI DNK ANALIZA PREDVIĐANJA BOLESTI?
Između pet i deset posto veštačenja na očinstvo kod nas se obavljaju – posthumno. Dobro sačuvan genetički materijal može da opstane 100.000 godina, ali – ukoliko nije adekvatno čuvan – može da propadne za pola sata. Toliko je dovoljno da spore iz vazduha zagade materijal do te mere da se pojave končići plesni i on, samim tim, postane neupotrebljiv.

KADA SE RADI DNK ANALIZA PREDVIĐANJA BOLESTI?

Na osnovu DNK uzorka može da se sprovede desetak hiljada različitih testova. Naravno, besmisleno je raditi testove za sve bolesti, već se analiza ograničava na one za koje postoji genetičko opterećenje (izračunava se na osnovu podataka da li je od bolesti, koja je nasledna, oboleo bliski srodnik). Ono nam pokazuje da li postoji razlog da se radi neki test. U medicinskom smislu, testovi su najinformativniji kad se rade za decu, jer se pre pojave simptoma, pa čak i pre rođenja, roditeljima mogu dati saveti kako da se ponašaju. U devetoj nedelji trudnoće, iz uzorka horionskih čupica, može se izvesti kompletna DNK analiza, bez ikakvog rizika za plod.

Tekst: Brankica Treskavica; Foto: Shuttestock