„50 nijansi sive“ iz prošlosti: Pohotna pisma poznatih pisaca
Ako ste milsili da je „50 nijansi – siva“ vrhunac erotske literature, prvo pročitajte ovih sedam ljubavnih i pohotnih pisama!
Istorija je puna zanimljivih pisama koja se odnose upravo na izjavljivanje ljubavi, i ako upitate baku ili deku, verovatno će vam reći da su u njihovo vreme pisma bila jedini oblik komunikacije. Na našu sreću, postoje stare prepiske i ljubavna pisma velikih pisaca, a ta pisma pomalo su i pohotna. Flober, Henri Miler, Čarls Bukovski… Svi su imali predivnu i malkice prljavu maštu.
Foto: Wikipedia
Gustav Flober i Luis Kolet – 1846.
– Prekriću te ljubavlju idući puta kada te vidim, milovanjima, zanosom. Želim da te ispunim svim užicima tela, tako da se onesvestiš i umreš. Želim da budeš zadivljena mnome, i da priznaš sebi da nikada nisi sanjala o takvoj ekstazi. Kada ostariš, želim da se prisetiš tih nekoliko sati, želim da tvoje suve kosti podrhtavaju od radosti kada se tih trenutaka prisetiš.
Još pisama pročitajte na sledećim stranama…
Članak se nastavlja posle reklama
Foto: Wikipedia
Henri Miler i Anaïs Nin – 1932.
– Reći ću da je ovo divlji san – ali je to san koji želim da razumem. Spoj života i literature, ljubav je pokretač, ti sa svojom dušom kameleona daješ mi hiljadu ljubavi, uvek usidren bez obzira na oluje, dom je tamo gde smo mi. Ujutru nastavljamo gde smo stali. Uskrsnuće za uskrsnućem. Ti se braniš i dobijaš bogat raznolik život za kojim žudiš; što se više braniš to me više želiš, potreban sam ti. Tvoj glas postaje promukao, tvoje oči crnje, tvoja krv gušća, a tvoje telo ispunjenije. Pohotno ropstvo i tiranska nužnost. Okrutna više nego pre – svesno, namerno okrutna. Nezasitan užitak iskustva.
Članak se nastavlja posle reklama
Foto: YouTube/PrintScreen
Čarls Bukovski i Linda King – 1972.
– Volim tvoju tačku hodanja na rukama; to me vraški napali… sve što radiš vraški me napali… bacanje gline suprotno palfonu… kujo, crvena seksi oštrokonđo, prekrasna, prekrasna ženo… stavila si nove pesme i novu nadu i novu sreću i nove trikove u starog psa. Volim te.
Članak se nastavlja posle reklama
Foto: Wikipedia
Franc Kafka i Milena Jesenska – 1921.
– Konstantno pokušavam da komuniciram s nečim s čim se ne može komunicirati, objasniti neobjašnjivo, reći nešto o nečemu što osećam u kostima i što se jedino može osetiti u ovim kostima. Praktično, ne radi se ni o čemu drugom nego o strahu o kojem smo često razgovarali, ali se strah proširio po svemu, strah najvećih od najmanjih, strah, paralizirajući strah izgovaranja reči, iako ovaj strah možda nije samo strah nego čežnja za nečim većim od svega što je strašno.
Foto: Wikipedia
Članak se nastavlja posle reklama
Ernest Hemingvej i Meri Velš – 1945.
– Najdraža nestašna devojko, idem na brod sa Patom, Donom Andresom i Geordžijem i biću napolju ceo dan i vratiću se i biti siguran da ću pronaći pisma ili pismo. A možda ih neće biti. Ako ih neće biti onda ću biti tužan. Ali, naravno, znaš kako se nositi s tim? Preživiš do sledećeg jutra. Bilo bi bolje da se pomirim s time da ih neće biti do sutra uveče i onda mi neće biti toliko loše večeras.
Piši mi, nestašna devojko. Da je to posao koji moraš da radiš, radila bi ga. Vraški je teško bez tebe i izdržaću nekako, ali fališ mi da bih mogao umreti. Ako ti se bilo šta dogodi, umro bih na isti način kao što bi umrla životinja u zoološkom vrtu da se nešto dogodi njenom prijatelju. Volim te, moja najdraža Meri i znaj da nisam nestrpljiv. Samo sam očajan. Ernest.
Foto: Wikipedia
Džejms Džojs i Nora Banakl – 1909.
– Moja ljubav prema tebi dopušta mi da se molim duhovima večne lepote i nežnosti koji se ogledaju u tvojim očima, ili da te bace pod mene na tvoj meki stomak – uživajući u izvrgavanju tvoje uzdignute haljine i belih devojačkih gaćica i zbunjenosti tvojih zarumenelih obraza i zamršene kose.
Članak se nastavlja posle reklama
Foto: Wikipedia
Oskar Vajld i lord Alfred Daglas – 1893.
– Moj dečače, tvoj sonet je prekrasan i čudo je da tvoje crvene rumene usne ne bi trebalo da budu ništa manje za ludilo muzike i pesme nego za ludilo poljubaca. Tvoja nežna pozlaćena duša hoda između strasti i poezije. Znam da bi Hijankit, kojeg je Apolon ludo voleo, bio TI u danima Grčke. Zašto si sam u Londonu i kada ćeš doći u Salisberi? Nemoj ići tamo da hladiš svoje ruke u sivom sumraku gotičkih stvari, dođi ovde kada god to želiš. Lepo je to mesto, ali samo ti nedostaješ; ali idi prvo u Sailsberi. Uvek s večnom ljubavlju tvoj, Oskar.