Aleksandra Jankovski: Trčanje daje osećaj slobode

Razgovarala: Brankica Treskavica

Aleksandra Jankovski je u Avon došla pre tri i po godine, a pre no što će postati deo ove beauty priče pet godina je radila u marketinškoj agenciji.

Sa zadovoljstvom kaže da je posao PR i advertising koordinatorke oduvek zanimao, jer joj daje mogućnost da ispolji kreativnost, svakodnevno upoznaje mnogo zanimljivih ljudi i uvek je na izvoru informacij Zbog svega toga sa zadovoljstvom konstatuje da je specifičnost njenog posla što, dok ga radite, najmanje imate utisak da ste na poslu.

Iako nema žene, a pogotovo u kozmetičkoj industriji, koja ne bi dugo i sa osmehom pričala o novitetima i moći mirisnih proizvoda, sa Aleksandrom smo razgovarali o – trčanju, jer nam u ovoj rubrici uspešne, poslovne žene dozvoljavaju da, onoliko koliko je pristojno, zavirimo u njihovu privatnost.

“Posle rođenja drugog deteta, počela sam da razmišljam šta najviše mogu da uradim za njihovo zdravlje, pa sam se usmerila na zdravu ishranu i nabavku proizvoda organskog poreka. Zdrav način života smo porodično vrlo brzo prihvatili, a ubrzo je usledilo zanimanje za sport. Međutim, trčanje za mene, danas, predstavlja mnogo više od sporta” – kaže Aleksandra. “Baš u to veme sam pročitala rečenicu – ko ne ne bude pronašao vreme za sport, moraće da pronađe za lečenje. U tom trenutku mi se ‘upalila lampica’, a kad malo bolje razmislite dolazite do zaključka da je u ovom izuzetno brzom vremenu neophodno pronaći balans između fizičkog, emotivnog i psihičkog bića. Nužno je da svako otkrije svoju formulu, koja će mu omogućiti da na kraju dana ostane zdrave pameti i da zadrži ili razvije pozitivan duh i stav prema životu.”

■ Da li trčite sami ili imate društvo?

Nikada ranije nisam pomislila da bi trčanje moglo da postane moj sport, pa sam zato i počela da trčim sa privatnim trenerom. Posle pet meseci sam savladala tehniku i stekla dovoljno kondicije, da sam mogla da nastavim samostalno. I danas sam beskrajno zahvalna mom treneru, koji me je polako uvodio u filozofiju trčanja, koje je ubrzo postalo moj „lek za glavu“, moj dodir sa prirodom… Vreme dok trčim je samo moje, a koristim ga da bih sumirala utiske, „složila“ obaveze koje me tog dana čekaju… Ako „prelomite“ i sebe naterate da odete na trčanje i kad ste veoma umorni, kada se vratite osećaćete se odlično, kao da ste bili na relaks masaži. Trčanje mi stvara osećaj slobode. Ne mogu da objasnim kako i zašto, ali znam da je taj osećaj vrlo intenzivan. Često pomislim na Forest Gampa, koji je trčao kad god je imao neku intenzivnu emociju. To i nije tako daleko od istine, jer trčanje vrmenom postaje filter, koji vam pomaže u svakodnevnom životu.

■ Koliko često trčite?

Natojim da to bude tri puta nedeljno po jedan sat, ali zimi ide malo teže, jer se ne može trčati kad je jako hladno. Čim je nekoliko stepeni iznad nule, odtrčim jedan krug krug kraj Save. Posebno uživanje je trčanje leti. Tada ustanem u šest ujutru, kada sunce izlazi, a deca još spavaju. Taj trenutak je teško rečima opisati… Čini vam se da ste vi i priroda potpuno sami. No, i posle trčanja ima – trčanje. Možda sam (pre)ambiciozna, ali sebi sam postavila cilj da učestvujem na Beogradskom maratonu, ali u polumaratonu. Ljubitelji trčanja, a sada i ja to mogu da potvrdim, kažu da kad jednom „potrčite“ više ne možete da stanete, a da je trčanje „zarazno“ potvrđuje i to što sada u Avonu postoji još pet-šest entuzijasta, koji se spremaju za polumaraton. Voleli bismo da se svi pojavimo na stazi i da budemo pravi Avon tim. U stvari, ne samo da se pojavimo, već da je istrčimo. Kada smo gledali trasu pomislili smo – ima ovde da se trči i trči.:) Ali, vredno radimo na svom cilju!