Božićna priča: Šta je potrebno da budemo srećniji
Kad se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače. Ali treba da živi tako da, kad umre, ceo svet plače, a samo on se raduje. – Patrijarh Pavle
Jasmina Ubiparip, zamenica gl. i odg. urednice magazina “Lepota i zdravlje“
Ima dana kada otvorimo oči i jednostavno se osećamo – srećno: sunce sija (baš kao danas) i sve treperi u bojama neiscrpnih mogućnosti, lepih iščekivanja i dobrih predosećanja.
A onda, opet, ima dana kada za sreću treba mnogo više da se potrudimo. Tih dana ona ne stiže sama već je potrebno da zasučemo rukave i prionemo na posao kako bismo je privukli da se ponovo nastani u našem srcu.
Mnogi misle da je sreća tamo negde, pa, tražeći je, putuju po svetu; nadaju se da će im je doneti novi partner ili drugi posao; da će stići u formi novčanica sa mnogo nula ili da će je pronaći u učenju nekog lajfstajl gurua. Ali, sreća, najčešće nije tamo. Dok je mi tražimo negde drugde, ona se krije u nama – našem načinu razmišljanja, našim malim istinama i svakodnevnim postupcima, običnim i jednostavnim, ali – kada podvučemo crtu – shvatimo da su upravo oni suština, ključ da se osećamo spokojno i srećno.
Niko nam ne može reći šta su naše male istine i zato neću napisati „sledite ove putokaze i bićete srećniji“, već ću nabrojati svoje tri male istine, jer smatram da su one moji putokazi ka sreći. One su poput kamena temeljca – nešto čemu se uvek možemo vratiti kada se u životu ne osećamo dobro, kada nam se čini da se oko nas sve ruši ili da ništa nije onako kako smo sanjali da će biti.
Članak se nastavlja posle reklama
A praznici su idealan trenutak da zastanemo i razmislimo o tome koje istine su kamen temeljac našeg života, naš putokaz ka sreći.
1. Osećati zahvalnost za ono što imamo, umesto nezadovoljstva zbog onoga što nemamo
U našem komšiluku održao se običaj da deca na Badnji dan korinđaju – maskirani, u grupicama, idu od vrata do vrata i pevaju božićne pesme a zauzvrat dobijaju slatkiše. „Mama, jedna žena nam je dala samo po jedan mančmelou“, rekla mi je juče moja Mlađa kad se vratila kući. Deca su danas uglavnom navikla na obilje, ali ipak me je iznenadilo to što njena reakcija na poklon nije bila „hvala“, već ubeđenje da je poklon trebalo da bude veći.
Ono što želim da kažem jeste da je sve pitanje našeg stava i izbora – možemo se žaliti i biti nezadovoljni zbog svega: što čitamo ovaj članak a ne radimo nešto zanimljivije, što je napolju hladno, što život nije fer. Ili možemo iste te stvari videti na drugi način: čitanje teksta me je inspirisalo, napolju tako divno sija sunce; život danas uopšte nije loš – uživaću s porodicom, pripremili smo svu tu predivnu hranu, pogledaću film, prošetaću psa, slušaću muziku, družiti se s prijateljima…
Članak se nastavlja posle reklama
2. Osećati saosećanje, umesto da osuđujemo tuđe postupke
Ako razmislimo o tome koliko često tokom dana donesemo negativan sud o nekome ili nečemu gotovo automatski, bez razmišljanja, shvatićemo da to veoma često činimo. A zapravo bi trebalo da, umesto što sudimo nekome, radije pokažemo razumevanje i saosećanje. Ako je moguće, da pomognemo. Ako to nije moguće, pre osude, barem da se stavimo u kožu druge osobe i pokušamo da razumemo.
Naša izvršna urednica Maja Šarić napisala je odličan tekst na tu temu, zasnovan na „slučaju Anđelina“.
Članak se nastavlja posle reklama
Pročitajte i… Ceo svet napada Anđelinu zbog njenog tela, a ja kažem: Dosta!
3. Izabrati svoju istinu, umesto onoga što nam društvo nameće
Postoje dva strašno laka puta koji vode ka tome da se osetimo baš loše. Prvi je da se poredimo s drugima. Drugi, da počnemo da radimo ono što svi drugi rade, samo zato što to svi drugi rade.
Jer, uvek će neko biti pametniji od nas, talentovaniji, uspešniji, imaće lepšu garderobu ili kuću, putovaće na egzotičnije destinacije… Pa šta?! Svet je divno mesto, u kojem žive svi ti divni, pameti, talentovni i lepi ljudi i postoje sve te fenomenalne stvari i sreća je biti okružen njima. Ako smo zadovoljni onim ko smo mi i ako se trudimo da napredujemo, da postajemo bolji, onda te primere treba da iskoristimo da nas inspirišu – pod uslovom da se radi o stvarima koje su nam zaista značajne. I, uvek treba oslušnuti sopstvene želje: ako Novu godinu svi dočekuju na nekim žurkama, a mi bismo radije da ostanemo kod kuće ušuškani u krevetu – šta ćemo uraditi?
Ne slušajte „društvenu buku“, ostanite svoji!
Srećni praznici!
Članak se nastavlja posle reklama
Koje su vaše male istine koje vas čine srećnima? Motivišite i inspirišite druge svojim tekstom u komentaru!
Pročitajte i… Katica Đorđević poručuje: Nemojte verovati nijednom lajfkouču, trenerima, pa ni meni. Verujte sebi i svom instinktu!
Featured image thnx to Unsplashed.com