„Dadbod“: Zašto je stomačić na muškarcima seksi, ali ne i na ženama?

I bilo je samo pitanje trenutka kada će nastati reakcija na „spornoseksualce“, hiperzgodne, hipersređene i hipernarcisoidne tipove pored kojih se žena oseća neadekvatno. I odgovor je došao u vidu naklnosti žena prema „dadbod“ tipovima. Ali, ovo nije priča samo o tom fenomenu. Ovo je priča i o obrnutom fenomenu, „nesavršenih žena“.

Foto: Dove PR

Još prošlog septembra sam se svom dobrom prijatelju, Twitter-mudrijašu i superstaru Milanchugi (koji se često bavi istim tim problemima muško-ženskih odnosa), poverio: „Milane, znaš, u poslednje vreme primećujem da mi se dopadaju devojke s tankim usnama i to baš žestoko da su mi seksi. Kao i one sa malim grudima. I one nesavršenog tela pa i one naizgled manje lepe, ali koje imaju neku… varnicu u sebi… razumeš?“ „Razumem, i ja primećujem kod sebe isto. Em su ove prepucane i prelepe u fazonu „e sad sam sve uradila i ne moram više da se trudim, izigravaj klovna i platišu preda mnom, ja sam već savršen proizvod“… em postaje naporno i neprijatno gledati taj trud kojim odišu devojke koje izađu u grad.“ „Tako je“, dodadoh ja, „smrdi na trud. Napeto je. Tranfer napetosti. A s druge strane, nekako se osećaš… neadekvatno pored supernapucane devojke. Zar ne? Nekako… primetiš svaku svoju manu. Nerviraš se što nisi i ti savršen.“

Ostatak teksta pročitajte na sledećim stranama.

Foto: picbi.com

DADBOD I ZAŠTO „DA“?

E upravo smo stigli do centralne teme novog fenomena koji potresa svet. Ljudi su skloni da definišu trendove i fenomene. Tokom devedesetih krenuo je trend „new men“, u smislu „novi muškarci, pokazuju svoju „žensku stranu“, razumeju žene, pokušavaju da ih saslušaju, pokušavaju da ne budu neuviđavni“, a posle njega je odmah usledio kontratrend „new lads“, koji su recimo predvodili članovi benda Oasis: „baš me briga šta ti misliš, devojko, odoh na pivo i da gledam fudbal a ako ti se sviđam, sviđam.“ Tokom dvehiljaditih godina prvo su se pojavili metroseksualci, koji se sređuju i depiliraju, pa su onda došli retroseksualci koji prezentuju stari „nebrušeni“ tipi muškarca. Nedavno su se pojavili i „spornoseksualci“ (ko nije čitao, „sport + porno + seksualci“ – muškarci koji liče na mešavinu porno zvezda i sportista, prepucani, sa definisanim mišićima, samozaljubljeni i puni tetovaža i skloni depilaciji). Bilo je pitanje samo dana kada će se nekoj devojci i to smučiti i poželeti da definiše novi trend. I uostalom, kada će se muškarcima smučiti da svaki Božji trenutak provode u teretani i gledajući se u ogledalo i vodeći ljubav sa svojim odrazom praveći selfije, i tumačeći žene kao „živi fotoaparat za selfije“.

A onda se pojavio trend i pojavio se članak izvesne dvadesetogodišnje studentkinje Clemson Universityja po imenu Mekenzi Pirson (da nisam naznačio da je žensko, mogli biste mislite da je dečko koji propoveda nemar među muškarcima, ali nije!). Ona je na netu objavila revolucionarni tekst u kome je objasnila da su njene drugarice po kampusu postale zgađene likovima koji se trude da budu savršeni i da postoji i ime za takve, obične muškarce. Ime je „dadbod“, što mu dođe skraćenica od „dad’s body“ ili „daddy’s body“, odnosno „tatino telo“ ili „telo kakav ima moj tata“, slobodno prevedeno. Dakle, mlad čovek sa relativno nemarnim odnosom prema svom telu. Ne debeo, ne Homer Simpson, nikako gojazan. Nego onako, opušteno: idem na sport povremeno, idem u teretanu, ne baš redovno, volim da pijem pivo s drugarima i volim parče pice. Njih osam, nije frka. I ne nerviram se što nemam pločice.

Foto: Guliver/Splash-DiCaprio

Mekenzi kaže da je prvi put o tom tipu muškaraca i da su devojke „lude za njima“ čula od svoje cimerke, a nakon što je malo osmotrila tipove koje njena cimerka smatra atraktivnima, uspela je da ih definiše. Upravo onako kako sam ja to prepričao u prethodnom pasusu. Dadbod je novi trend koji je nastao totalno spontano. Nije to bila neka organizovana zavera protiv žena, niti ugledanje na Leonarda Di Kaprija, koji očigledno „fura“ ovaj imidž po plažama, već spontano „eee ne mogu više da se trudim toliko“. I izgleda da je ovakvih muškaraca, kaže Mekenzi, po kampusima (to su muškarci od 19 do 23 godine, da pojasnim, ne 30+ ili 40+ tipovi koji hoće da se „vade“ što su postali mlohavi), sve više. To je jednostavno princip „preskočićemo teretanu da bismo popili par piva. Ne možemo dalje.“ Mekenzi kaže „Iako svi volimo skulpture od muškaraca, ima nešto u dadbod tipovima što nas čini humanijima, ljudskijima, prirodnijima… i atraktivnijima.“

Evo nekoliko razloga koje Mekenzi navodi, sa mojim komentarima:

• „Ne ugrožava nas“ – Postoji samo nekoliko stresnijih stvari na svetu od fotkanja u kupaćem, a to je fotkanje sa tipom koji je ludački zgodan. Strašno zgodni tipovi teraju žene da se osećaju neadekvatno, nesigurno po pitanju svog tela, a niko ne voli osobu koja ga tera da se oseća nesigurno, iz bilo kog razloga. Da li je lepša, bogatija, ili flertuje sa svima ili šta već. Svako je već nesiguran dovoljno u startu, a savršen muškarac učini da se devojka oseća kao kad ja uđem u neki hotel sa osamnaest zvezdica pa se pitam „a je l’ smem ja sad da sednem na ovaj krevet ili ću nešto pokvariti?“. Ugodno i neugodno u isto vreme.
• „Žene vole da budu one lepše“ – E, da. Imam ja par drugarica koje nepogrešivo biraju znatno ružnije tipove od sebe. Ko od nas, muškaraca, nije bio ispaljen neki put zbog nekog ružnjikavog „šarmera“? OK, ‘ajde da kažemo da sad ja nemam šta da kažem a on jeste da je ružan ali ima sjajnu priču, već me ni time ne „tuče“. Jednostavno, mnoge žene žele da imaju znatno neprivlačnije partnere od sebe, jer su strašno nesigurne, a većina želi da ima ipak malo preimućstvo u lepoti nad muškarcem. Što kaže Mekenzi, „volimo mi da nam kažu, jaoo sladak ti je dečko, baš ste lep par, ali mi ipak želimo da budemo u centru pažnje.“ Što ne znači da ćemo mi propasti u svakom pokušaju da smuvamo devojku manje lepu od sebe, ali ne valja ni kada mi „smrdimo na trud“. Niko ne voli onog ko se ubio od truda da bude savršen. Imam ja poslovicu koju sam stavio na status na Facebooku: „Ne veruj onome ko ima savršeno čiste cipele svaki put. Sumnjivo je to.“
• „Bolje se jede“ – Dadbod tip ti kaže, „hej, hajdemo na pljesku ili parče pice usput“ i ne razmišlja koliko je nešto kalorično. Sve je opušteno. Popijete 5 piva i smejete se. Neće biti „jao, ne smem piti pivo, to deblja, moram neko classy vino, to je prava stvar“. Ima neke perverzne opuštenosti u tome da možeš da jedeš i piješ šta hoćeš sa svojim partnerom, kao da si konstantno gola pred njim i.. znaš šta? Baš te briga!
• „Vidiš šta dobijaš“ – Devojke imaju tendenciju da zamišljaju (često vrlo pogrešno dedukujući buduće događaje, ali to je sasvim neka druga priča) život sa svojim muškarcem u budućnosti. Ovde nema šta da se zamišlja puno. On već ima telo opuštenog muškarca, imaće takvo i posle 20 godina, nema neke promene, i posle troje dece nećeš biti razočarana. Neće biti ono „lepotan sa 22, čiča sa 44“. Hm, zaista sam se nagledao puno nabildovanih lepotana drugara koji su posle prestanka treniranja postali… burad.

Dakle, to je to. Dosadili su spornoseksualci, Kristijano Ronaldo i slični. Možeš da budeš fit, ali smiri se i smanji doživljaj. Obično je seksi. a na kraju krajeva, bolje biti sa tipom koji je opsednut tobom i tvojim telom nego sobom i svojim telom.

Foto: Guliver/Splash-Simon Cowell

DADBOD I ZAŠTO „NE“?

Naravno, odmah su se pojavili i razlozi protiv ovog trenda. Iako ga nije osmislio četrdesetogodišnji muškarac kome se stomak obesio preko kaiša pa sad pokušava da ubedi žene da je baš to strašno seksi. Iako je članak pisala devojka od 20 godina pričajući sa svojim vršnjakinjama koje bi pre spavale sa Džudom Louom koji bi nešto umeo i da kaže, nego sa Ronaldom koji bi se zatupasto smešio dok čeka da završi seks sa njima da bi otišao da se gleda oznojan u ogledalu.

Jedna od kritika koju je jedan muškarac dao, jeste da dadbod „nije uopšte saga o muškarcima, već je priča o tome kako mi muškarci seksistički tretiramo žene“. Dadbod nije nikakav novi fenomen, jer samo treba pogledati sitkome i videti kako izgledaju prosečni muškarci, ali je fetišizacija običnosti i običnog tela sasvim nova. Ali, branioci ženskih prava kažu da je suštinski problem sa dadbod-om taj što on institucionalizuje nejednakost između muškaraca i žena i dozvoljava muškarcima da budu „opušteni“ dok se od žena to nikada neće prestati zahtevati: da budu savršene, da idu na pilates i jogu i da broje svaku bogovetnu kaloriju. Znači, momci mogu da budu lenji, devojke nikada. Mi ćemo jesti čips i piti pivo, žene će jesti brokoli i karfiol. Takođe, neki smatraju da argument da „je dadbod tip super zato što se pored njega osećamo manje loše i nesigurno zbog svog tela“ ne samo strašno sebičan, već da podrazumeva da se ženama zapravo ne sviđa taj muškarac već im se sviđa činjenica da zbog njega one same sebi izgledaju manje neprihvatljivo. Još jedan razlog „protiv“ je da je dadbod tip „nežan i simpatičan drugar koji te čini boljom“ a ako imaš telo „mame“, onda si… MILF. A znamo od čega je to skraćenica. Što opet dovodi do toga da se muškarci posmatraju kao ličnosti kojima nije bitno kakvo im je telo, a žene su uvek seksualni objekti. I kad su „mame“.

Foto: Dove PR

MUŠKA VARIJANTA
Ili je bolji naslov bio “ženska varijanta”? U svakom slučaju, mislio sam na “mušku varijantu gledanja na žene kao ne-nužno-savršene” odnosno, na “žensku varijantu dadboda”. Bilo kako bilo, vraćam se na početak teksta. Istraživanja su pokazala da je kompaniji “Dove” koja je koristila “obične” ženske modele u reklamama, porastao profit mnogostruko, jer su žene počele da se povezuju sa likovima sa reklama. Ranije sa mršavim modelima od 180+ cm nisu mogle. Uostalom, ko (bre) tako izgleda kao ti ljudi sa reklama? Počinje da nas sve to nervira. Nikako da dostignemo da budemo kao ti muškarci, da imamo takve žene. Ili, za vas, da budete kao te žene, da imate takve muškarce?
Gledam sebe i svoje drugare. Nekada sam voleo pune usne i velike grudi i sređene cice. Voleo sam kad su većinom bile nesređene i “casual” i kad nije plastična hirurgija bila toliko sveprisutna. I kad sam bio klinac, uostalom. To je jako klinački, u suštini. Sada, kad “svaka šuša” ima veštačke usne ili veštačke grudi, kad svaka devojka ima opsesivnu potrebu da bude savršena, to me zamara. To nas zamara. Bolje pročitajte neku knjigu ili pogledajte neki film da imamo o čemu da pričamo posle tog seksa. Nedavno sam imao raspravu i sa muškarcima i sa ženama “da li je moguće da ja mislim da je neka-tamo-devojka, sa tankim usnama, malim grudima, normalnim kukovima i lepuškasta, ali ne i prelepa, zaista seksi?”. Da, zaista mislim. “Stvaaaarno?”. Da, stvarno. Ima nešto i u tečnosti koja popunjava bocu, a ne samo u obliku same boce. Baš me briga da li mislite da ću se ja pored nje osećati superiorno ili kako već.

O’ladite malo, svi. I muškarci i žene. Previše je selfija, a premalo veza. Previše je usamljenika i usamljenica koji misle da nisu adekvatni. Mi vas volimo i kad ste obične. Ko vas ne voli takve, normalne, nek ide dalje. Ili nek živi u celibatu. Analogija: ko ne želi u Kušadasi na more u hotel sa dve zvezdice, nego mašta o Dubaiju i hotelu sa 5 zvezdica, a nema para za njega, neka brčka noge u lavoru. Malo je dosta opsesije savršenstvom. Možemo da budemo i humaniji, prirodniji i privlačniji kad smo malo opušteniji. (Što ne znači da sad neću da radim trbušnjake.)

Tekst napisao: Žikica Milošević