Egzotika iz prve ruke! Nevena Madžarević: 10 dana Šri Lanke
Kroz priče naših sagovornika ovih dana otkrijte lepotu beskrajne afričke pustinje, jedinstven miris kafe u Vijetnamu i uzbuđenje potrage za kitovima u srcu Indijskog okeana. Spremni za polazak? Za kraj, Nevena Madžarević, filmska i TV producentkinja i novinarka, vodi vas u čarobnu Šri Lanku…
Priredila: Brankica Treskavica
Put u Šri Lanku bio je moj prvi odlazak u Aziju, pa nije neobično što sam imala sve presrasude koje možete zamisliti. Otišla sam na poziv prijatelja Filipa iz Jungle Tribea. On mi je rekao: „Videćeš, Azija će te skroz promeniti“, i to se desilo. Za deset dana obišli smo celu zemlju. Krenuli smo od zapadne obale, a onda smo autom krstarili kontinentalnim delom Šri Lanke, svraćali u gradove, poput bivše prestonice Kendi, gradića Nuvara Elije, koji je još uvek zadržao izgled iz kolonijalnog perioda, potom smo pauze pravili na plantažama čaja, a putovanje smo završili u nestvarnom letovalištu na istoku zemlje.
Monsunska kiša za dobrodošlicu
Posle desetočasovnog leta sleteli smo u glavni grad Kolombo. Bilo je rano jutro i odmah smo se zaputili na lokalnu riblju pijacu. To je bio kulturološki šok za mene. Ogromne količine tek ulovljene ribe, preprodavci koji se bore za mušterije, svi cirkulišu na svojim vespama i rikšama, ali uz svu tu užurbanost vidite potpuno odsustvo stresa. A onda, u jednom trenutku, jutarnje sunce zamenila je monsunska kiša. Mislim da nisam mogla imati autentičniji susret sa Šri Lankom.
A gde su kitovi?
Svakome ko kreće u taj deo Azije preporučila bih da napravi turu sličnu našoj. Šri Lanka nisu samo letovališta već i divni predeli u unutrašnjosti zemlje. Ali ako bih morala da izdvojim jednu stvar koju svakako treba doživeti, to je potraga za kitovima. Pre svitanja ukrcali smo se u mali čamac i otisnuli se na pučinu Indijskog okeana ne bismo li videli kitove. Iako je naša trosatna potraga prošla neslavno (kitove nismo videli), taj osećaj da ste nasred okeana, da sečete talase i da uživate u svitanju – nezaboravan je. Naravno, ovo je preporuka za one koji vole adrenalinske šokove!
Žitelji Šri Lanke
Ne možete a da ne primetite njihovu toplinu, na svakom koraku. Svi su predusretljivi, nasmejani, blage naravi. To je i nešto po čemu se najviše razlikuju od nas.
Hrana po mom ukusu
S obzirom na to da volim ljutu i začinjenu hranu, sve što sam probala dopalo mi se. Njihova kuhinja umnogome podseća na indijsku, a ja sam uživala u svim vrstama karija, ali i u specijalitetima sa svežom tunom. Mislim da, tokom boravka u Šri Lanki, meso skoro nisam ni jela. Iako sam prvih nekoliko dana zazirala od ulične hrane i vodila računa gde ću i šta pojesti, kasnije sam se opustila. Probala sam pecivo od leblebija, u fišeku od novina i sa sušenim ljutim papričicama koje idu uz to. Posle celodnevne akcije i snimanja, obično smo time završavali dan. Jedino mi je nedostajala dobra crna čokolada, koju sam bezuspešno pokušavala da nađem.
Uspomene u koferu
Mala statua Bude zauzela je centralno mesto u mojoj dnevnoj sobi, a taj suvenir nisam slučajno odabrala. Budistički hramovi čarobna su mesta. Kada uđete u njih, zaboravite na sve i osetite opuštenost i mir. I sada, nekoliko meseci posle puta, kada se setim svog boravka u Šri Lanki, prva asocijacija mi je upravo to – budistički hramovi.
Koliko je novca potrebno
Možete da uživate u specijalitetima u luksuznim restoranima i to jeste skupo. Ali ja sam želela da probam i uličnu hranu, koju jede lokalno stanovništvo. Dakle, obrok možete da platite i dva evra, ali i nekoliko desetina. Savetovala bih vam da, ako ste u mogućnosti, probate i jedno i drugo, a obavezno treba da posetite i njihove pijace.