Egzotika iz prve ruke! Olivera Jokić: Sreća kao životno opredeljenje u Vijetnamu
Kroz priče naših sagovornika u narednim danima otkrijte lepotu beskrajne afričke pustinje, jedinstven miris kafe u Vijetnamu i uzbuđenje potrage za kitovima u srcu Indijskog okeana. Spremni za polazak? Za početak, Olivera Jokić, PR menadžer Strauss Adriatic, vas vodi u srce Vijetnama…
Priredila: Brankica Treskavica
Pored kafe i komunikacija, putovanja su moja istinska strast. Više od jedanaest godina živela sam u Južnoafričkoj Republici, egzotične destinacije su me oduvek privlačile, a naročito daleka Azija. Zato sam odlučila da ponovo otkrijem Vijetnam, u kojem živi preko osamdeset tri miliona ljudi. Prvi susret s ovom zemljom desio se pre nekoliko godina, kad sam obišla njen severni deo i Hanoj, a sada sam krenula ka jugu i obali.
Kao u filmu
Čim sam sletela u Ho Ši Min, to jest Sajgon (nekadašnji naziv, koji se i dalje zadržao), zapazila sam da se život odvija na ulici, tu odmah ispred vas. Prvi utisci kojima nisam mogla da se otrgnem jesu pregršt boja, zvukova, mirisa, ogromna energija i dinamika grada, koja se oslikava kroz veliki broj biciklista s tradicionalnim slamnatim, kupastim šeširima na glavama. Sve je izgledalo kao da sam usred snimanja nekog egzotičnog filma čija se radnja odigrava u Indokini.
Osmeh i sreća
Bez obzira na okolnosti, Vijetnamce krase osmeh i sreća, koja je njihovo glavno životno opredeljenje. Kultura tamošnjeg stanovništva veoma je specifična. Iako većina obavlja najteže poslove u poljima, to rade s osmehom i veoma su vredni. Interesantno je da na osnovu oblačenja odmah možete ustanoviti koji posao žena obavlja – one koje rade u polju preplanule su i ne kriju se od sunca, dok one koje dane provode u kancelarijama trude se da svaki delić kože prekriju garderobom.
Gastro avantura
Budući da je Vijetnam jedno od najpoželjnijih gastronomskih odredišta, verovatno biste našli nešto što biste želeli da probate, ali je sigurno da vas neki specijaliteti ne bi privukli. U njihovoj ishrani svoje mesto našlo je i meso zmije, koje se koristi još i za lečenje pojedinih bolesti i kao sastojak kozmetičkih preparata.
Probala sam žabe na žaru, koje se cele peku, kao i rakiju od pirinča s kobrom u flaši, a postoje i druge koje sadrže razne vrste zmija i škorpione. U ponudi su i mali krokodili na roštilju, ali ni na trenutak nisam poželela da probam grilovane skakavce, kornjače niti svilene bube. Od pirinča prave mnoštvo specijaliteta, pa čak i „papir“. Lokalna kuhinja obiluje najrazličitijim vrstama voća, a na obali sam, u hotelu, uživala u svežim morskim plodovima i ribi, kao i u osvežavajućem kokosovom mleku koje se na slamčicu pije direktno iz kokosovog oraha. Kad pomislim na Vijetnam, ne mogu da ne pomenem koliko su divne plaže. Dužina obale ove zemlje iznosi više od 3.400 kilometara.
Treba obići…
Ben Thanh, najveću pijacu u gradu na kojoj se prodaje sve što Vijetnamci proizvode – od hrane, preko tekstila do suvenira i opreme za kuću. Kupila sam vijetnamski kupasti šešir, koji leti odlično čuva od toplote i sunčevog zračenja, a može biti i sjajan modni detalj dok boravite na moru. Vijetnam je poznat i po biserima koji privlače pažnju velikog broja turista, kao i nameštaju i predmetima za opremu enterijera od lakiranog drveta.
Cvetanje drveta kafe
Ima je za svačiji džep, a oni koji žele vrhunski užitak, mogu okusiti kopi luwak. Jedna šoljica, u svetu, košta i do 50 dolara, a najinteresantnije je što se dobija iz izmeta vrlo retke životinje koja se zove cibetka. U Vijetnamu je mešaju sa običnom kafom, tako da je i cena pristupačnija. Popila sam je u oblasti Dalat, visoravan severoistočno od Sajgona, na 1.500 metara nadmorske visine. Interesantno je da je Vijetnam, po proizvodnji kafe, druga zemlja na svetu. Posebno sam se obradovala što sam mogla videti cvetanje drveta kafe. Ono je pravi kuriozitet, jer traje samo dve nedelje u toku sezone. Drvo kafe cveta u zavisnosti od sezone kiša, a u Vijetnamu je to jedanput godišnje. Aroma cvetova je jaka i podseća na jasmin, a ponekad i na miris cvetova narandže. Nekoliko sati nakon cvetanja, cvetovi kafe počinju da venu i počinju se pretvarati u plodove – zrna.