Gazde i sluge IZ PAKLA…

Otpadnici
Nekada sam radila u agenciji za nekretnine u kojoj je gazda imao običaj da svake nedelje šalje cirkularne mejlove šaljive sadržine. No, u tome je bio selektivan i slao ih je samo onim agentima koji su sklapali dobre poslove (i, naravno, donosili veliki novac!). Ukoliko neko ne bi ostvario očekivani profit, mogao je samo da čuje zvučnu signalizaciju za pristizanje mejla na računarima kolega koje su bile „dobre“. Oni koji ne bi zadovoljili gazdine prohteve, sedeli bi kao otpadnici dok su se „počastvovani“ smejali na sav glas.
Anita, 25
Reke suza
Moja nekadašnja šefica bila je vrlo napeta i hirovita osoba – kada se stvari nisu odvijale onako kako je priželjkivala, histerično bi zaplakala. Znala je da plače kao dete, i to satima! Jednom prilikom, kada se moj kolega usudio da traži objašnjenje za njeno ponašanje, ponovo je dobila „napad plača“ i otrčala u drugu kancelariju. Niko nije imao pojma šta tamo radi dok nismo ušli i zatekli je sklupčanu na stolici, šminke razmazane od plača. Poželela sam da učinim nemoguće – da je istog trenutka otpustim! Ironija je bila u tome što je osoba koja se nekontrolisano i nezrelo ponaša uspela da napreduje u poslu. Tamara, 30
Spusti glavu!
Pre nekoliko godina radila sam u štampariji koja je pravila čestitke, nalepnice, etikete i sličan materijal. Spolja, firma je delovala kao prijateljski, porodičan biznis, ali bilo je to najbizarnije iskustvo u mom životu. Iako su štampali stvarčice sa dečijim, „veselim“ motivima, atmosfera i ponašanje u kancelarijama bili su daleko od toga. Jednom sam bila opasno nakrpljena zbog toga što sam podigla glavu kada je neko ušao u kancelariju „Prestani da buljiš i spusti glavu!“, zaurlao je moj, ne baš uravnoteženi, šef. Najbizarnija stvar od svih bio je mejl sa naredbom da radnik sme da skuva samo jednu kafu tokom radnog vremena, kao i da može da je priprema samo za sebe. Više od jedne šolje kafe smatralo se „traćenjem vremena“. Ne šalim se!

Marija, 25
Bez olakšavanja
Radila sam u jednoj uslužnoj firmi u kojoj su pretpostavljeni bili opsednuti postizanjem nerealno visoke norme. To je bilo toliko izraženo da sam jedan dan, obavljajući nuždu u toaletu, začula kucanje na vratima. Bila je to moja šefica: „Još uvek si unutra, Danijela? Tu si već čitavu večnost, a telefoni neprekidno zvone. Izlazi odatle!“. Danijela, 29
Direktor Kir Janja
Jedno vreme sam radila u trgovačkoj firmi čiji direktor nije bio poznat po velikodušnosti. Zbog takve reputacije, zapanjio nas je njegov predlog da izađemo na ručak i proslavimo sklapanje dobrog posla. U restoranu nam se svečano obratio: „Nećemo da štedimo. Ovaj posao zaslužuje da se zalije šampanjcem!“. Ohrabreni njegovim rečima, dali smo sebi oduška u piću i hrani. Sve je bilo OK dok nije stigao račun. Direktor ga je nonšalantno gurnuo na sredinu stola i zatražio da podelimo troškove. Da stvar bude još gora, jedna od mojih koleginica primetila je da je direktor uzeo račun da bi mogao da refundira troškove u firmi.
Manuela, 27

PROBLEMATIČNI RADNICI

Lažan ožiljak
Neko vreme sam radila u butiku sa devojkom koja je uvek kasnila na posao, često je izlazila i uzimala slobodne dane. Sve u svemu, bila je nepouzdana. Jedno jutro nepoznata osoba pozvala je radnju i saopštila nam da je naša koleginica hitno prebačena u bolnicu zbog upale slepog creva. Tri nedelje je bila na bolovanju, a kada se vratila na posao, svi smo je dočekali pitanjem: „Kako si? Da li je sada sve u redu?“. Naša drska koleginica položila je levu ruku na levu stranu stomaka i napravila bolnu grimasu. „Hm… zar se slepo crevo ne nalazi na desnoj strani?!“, upitala sam je. Nekoliko meseci kasnije otkrili smo da je naša koleginica lažirala bolest i operaciju da bi tri nedelje provela u inostranstvu, pošto je prethodno iskoristila ceo godišnji odmor. Sanja, 28
Kakav prasac
Mladić kojem sam bila pretpostavljeni izgledao je kao prosjak, stalno je bio neuredan, čak prljav. Pošto smo organizovali veliki prijem u firmi, koji je zahtevao formalnu odeću, svim zaposlenim sam poslala mejl sa podsetnikom o kodu oblačenja. Zamislite moj užas kada se na taj veliki dan nemarni kolega pojavio neobrijan, u izgrebanim i prljavim patikama i majici na kojoj je pisalo „J… se!“. Bila sam prinuđena da ga molim (preklinjem!) da ode kući i da se presvuče, što je i učinio. No, prasac je ipak isterao svoje na prijemu kada je, potpuno pijan, skinuo pantalone i okrenuo zadnjicu svim gostima. Najgore je što me je direktor, već narednog dana, izribao zbog njegovog nedoličnog ponašanja. Eh, sudbino! Jovana, 30
Đavo nosi ružičasto
Moja nekadašnja sekretarica, 52-godišnja žena u „poodmaklom“ klimaksu, bila je oličenje zla. O svima je širila tračeve – ako bi joj neko bio antipatičan, činila je sve da mu oteža život. Jednom je uspela toliko da naruži jednu koleginicu da je cela firma nasela na njenu priču – svi su prestali da pričaju sa jadnom ženom. Da stvari budu još gore, zlobnica je često nosila ružičastu garderobu i krila se iza plavih uvojaka. Osim toga, umela je da otkriva vrlo škakljive podatke o ljudima i da ih javno izvrće ruglu ili blamu. Tako je, pred svim kolegama, uputila zajedljivu opasku koleginici koja je bila na višem položaju: „Tvoj problem je što imaš nogu ličku, a želiš da nosiš cipelu bečku!“. Ružica, 28
Napast među nama
Jedno vreme u mojoj firmi radio je muškarac koji je silno uživao da prisluškuje tuđe telefonske razgovore, koje je, povrh toga, imao običaj da komentariše i uključuje se u njih. Jednom sam ga zatekla da sedi za mojim stolom i čita moje mejlove. Kada je počeo da se javlja na naše mobilne telephone pokušavajući da ćaska sa ljudima koji su nam se javljali, dozlogrdilo mi je, pa je dobio otkaz Sećam se da me je majka jednom pitala ko je muškarac koji ju je pitao za moje detinjstvo da li sam bila plačljivo dete. Vera, 32