Hranu osećamo SVIM ČULIMA

Pogrešno je verovanje da se ukus hrane doživljava i prepoznaje samo kvržicama na jeziku poznatim kao osećajni pupoljci.

Čak osamdeset odsto „ukusa“ čovek prepoznaje nosom, a uključena su i druga čula.

Vid
Ukoliko je neka namirnica narandžasta ili crvena, pokazuju istraživanja, može da joj se smanji količina šećera. Nažalost, jelo koje je slano ljudi u glavi ne povezuju s određenom bojom, zato proizvođači još nisu smislili kako da potrošače prevare i smanje količinu soli, piše „Politikin zabavnik“.

Miris
Oko osamdeset odsto onoga što čovek prepoznaje kao ukus potiče od čula mirisa. Međutim, ljudi i dalje pogrešno veruju da hranu najviše prepoznajemo osećajnim pupoljcima na jeziku.

Ukus
Na rapavoj sluzokoži jezika nalaze se sitne kvržice sa takozvanim osećajnim pupoljcima kojima prepoznajemo da li je nešto slatko, kiselo, slano, gorko ili ljuto. Međutim, tek tad se uključe i ostala čula i čovek uživa u ukusu hrane koju jede.

Sastav
Ukoliko se smanji punoća određene namirnice, čovek stiče utisak da je ona manje ukusna. Naučnici veruju da je razlog to što osećajni pupoljci imaju „teškoća“ da prepoznaju ukus nečeg što je, recimo, razvodnjeno ili retko.

Zvuk
U zavisnosti od toga kako se „oglašava“ neka namirnica, da li je hrskavija ili sočnija, čovek zaključuje i da li je manje ili više ukusna. Tako se, na primer, za čips koji pršti kada se grize veruje da je svežiji i ukusniji. Zanimljivo je da čak i zvučan naziv namirnice privlači kupce.

Iskustvo
Prethodna iskustva mogu da podstaknu određen, već dobro poznat ukus. Tako se, na primer, u pojedinim kulturama, kao što je slučaj s našom, ukus vanile, karamela obično povezuje s nečim slatkim. U drugim to pravilo ne važi.

(MONDO)