Jelena Cvjetan – Money maker

Jelena Cvjetan je prototip uspešne poslovne žene. Predsednica je upravnog odbora velike brokerske kuće Fima International, bar dva puta mesečno odlazi na službena putovanja u inostranstvo, često je na poslu i duže od dvanaest sati…

U inostranstvu je u brokerskom poslu mnogo više žena nego kod nas. Kad se pregovara sa klijentom iz inostranstva – na sastanak obično dolaze dva muškarca i jedna žena. U ovom poslu temeljnost i marljivost mogu da dođu do punog izražaja. Da bi ti kvaliteti „isplivali“ na površinu, ponekad treba malo više vremena, ali kad se to jednom desi, onda tu više nema mesta pitanju da li je neko muškarac ili žena. Priroda brokerskog posla je takva da je potrebna velika količina energije i konstantno usavršavanje Jelena je to shvatila!

POSLOVANJE SA STRANCIMA Kad se radi sa strancima, na samom početku poslovne saradnje, potrebno je uložiti više truda nego pri poslovanju sa domaćim klijentima, jer prethodno moramo da im približimo našu ekonomiju i tržište kapitala, koje se poprilično razlikuje od njihovog, zakonske propise i načine trgovanja, računovodstvena pravila…

DVOSTRUKI ŽIVOT Kao da postoji neki nevidljivi taster kojim se naizmenično uključuju i isključuju moj privatni i poslovni život. Od ponedeljka do petka sam u Beogradu, a vikende provodim u Novom Sadu, sa porodicom. Tokom nedelje, redovno se čujem sa decom – svojim dvanaestogodišnjim sinom i osmogodišnjom kćerkom.

Uveče se ispričamo, kažu mi šta im se sve dešavalo u toku dana, dogovorimo se kada ćemo se čuti sutra… Kad dođem kući, onda sam samo njihova. Sigurna sam da je vreme koje zajedno provodimo kvalitetnije i samim tim vrednije, nego da sam svaki dan kod kuće, a da su mi misli samo delimično pored njih. Možda sebe ubeđujem da je tako, ali verujem da im ne nedostajem u meri u kojoj se, na prvi pogled, može pomisliti.

SAMOSTALNA DECA Srećna sam što sam to pitanje rešila i pre no što je došlo na dnevni red. Kad mi je sin kretao u prvi razred, bez problema sam uspela da za kratko vreme kod njega razvijem radne navike. Vrlo je savestan i samostalan, tako da u njega imam veliko poverenje. Mislim da je ono uzajamno i, što mi je posebno drago, on ima potrebu da mi se poveri kad se pojavi bilo kakav problem. U takvim trenucima, pre nego što bilo šta uradi, njegova refleksna reakcija je da me pozove. Kćerka je mlađa, pa samim tim zahteva drugačiji odnos. U njenom podizanju veliku pomoć pružaju mi suprugovi i moji roditelji.
A, šta suprug kaže? Ne buni se, jer vidi da sam zadovoljna. Čak i kad sam premorena ili pod stresom, mene ovaj posao zaista ispunjava. Jednostavno, on je deo mene. Bolje je imati srećnu ženu, koja je fizički prisutna samo tokom vikenda, nego onu koja će svakog dana biti kod kuće a zračiti nezadovoljstvom.

DRAŽI POSLOVNIH PUTOVANJA Na put se odlazi radi kraćih edukacija, sastanaka sa klijentima, konferencija regionalnih berzi, na kojima učestvujemo ili kao izlagači ili se, prateći šta se na njima dešava, spremamo za ono što će se dogoditi kod nas. U ovom poslu vrlo je bitno znati u kojem pravcu se kreće cela regija. Ta putovanja su, do sada, obuhvatala isključivo Evropu, preciznije njen jugoistični deo, jer smo mi, još uvek, najviše upućeni jedni na druge. Kad postanu sastavni deo poslovnog života, putovanja više nisu praćena porastom adrenalina, kao u vreme kad smo bili deca i radovali se odlasku na more. Ako suviše često putujete u periodu kad imate i mnogo drugog posla, doživljavate ih kao dodatnu obavezu. Međutim, kad se desi da se prorede, počnu da nedostaju, jer su vam „ušla u krv“.

PAKOVANJE KOFERA Zvuči gotovo neverovatno, ali ja se, zaista, spremim se za deset-petnaest minuta. Stvari delim po segmentima: higijena, garderoba za posao, kombinacija za večernji izlazak i, naravno, odgovarajuća obuća. Ležernu odeću nema potrebe da izdvajam, jer su farmerke uvek „sa mnom“. Jedan neseser, u kojem su stvarčice za higijenu, nakit i ostale sitnice, nikad i ne raspakujem. Jednom mi se desilo da nemam vremena da odem kući, u Novi Sad, već sam direktno iz Beograda krenula na put. Tada se moja navika da uvek u tašni nosim i pasoš pokazala veoma korisnom.

ČEKAJUĆI LETOVE Vreme dok čekam na let, ukoliko putujem sa kolegama, koristim za kratak sastanak. Kad sam sama, obično odgovaram na mejlove ili, ako je vreme prikladno za telefoniranje, zovem klijente. Odmaram se tek kad uđem u avion. Tada čitam časopise ili knjigu, koju obavezno nosim na svako putovanje. U hotelskoj sobi, uglavnom, samo prespavam, jer se uvek veoma mnogo radi. Žao mi je što vrlo retko stižem da uživam u svemu onome što pružaju lepi hoteli u kojima odsedam. Često sam u svim tim kupatilima samo gledala divne đakuzi kade, ali nikad nisam uspela da se u njima relaksiram, jer sam se u hotelsku sobu vraćala uglavnom toliko premorena, da sam jedva čekala da legnem u krevet.

SA PARTNERIMA NA RUČKU Pre nekoliko godina naterala sam sebe da počnem da se hranim zdravo, a sada mi je to način života. Posle drugog porođaja ostalo mi je desetak kilograma viška, koje nikako nisam uspevala da skinem. Tada sam radila u banci, što je podrazumevalo mnogo sedenja i malo kretanja. Da sve bude još gore, dok sam žurila na neki sastanak, pala sam, povredila ligamente i – tri nedelje morala sam da mirujem. Kad sam krenula na rehabilitaciju, počela sam da posećujem i teretanu i da se zdravo hranim. Osim što sam se rešila suvišnih kilograma, počela sam i generalno bolje da se osećam.
Često mi se dešava da uveče shvatim da celog dana nisam jela ništa. Srećom, sebe sam istrenirala tako da čak i u takvim situacijama ne preteram kada je o hrani reč, kao i da izbor onoga što ću jesti bude u skladu sa časovnikom. To što sam preskočila ručak, ne znači da u osam uveče treba da pojedem ono što bih unela u tri posle podne. Uglavnom naručujem ista jela, jer mi nekoliko kombinacija namirnica savršeno odgovara. Obično pojedem supu i mnogo povrća ili neku salatu, a slatkiše izbegavam.

MOJ RADNI DAN Moj život je na relaciji Beograd – Novi Sad. U Beogradu se sve svodi na rad i spavanje. Pod radom podrazumevam i večere i prijeme, na koje odlazim s kolegama sa posla ili klijentima . Čak i to vreme koristimo da bismo se dogovorili o budućim poslovima ili završili tekuće obaveze.

MOJ SAVET ŽENAMA Svaka žena treba da ima svoj „crni fond“. Potrebno je da popriča sa ljudima iz moje branše, koji će joj otkriti „tajni“ svet investicija, akcija, investicionih fondova. Uz stručnu pomoć, treba da prepozna svoje potrebe i rizike, koje može preuzeti u odnosu na sumu novca koju je spremna da uloži, kao i vremenski horizont predviđen za ulaganje. Treba biti svestan da su na berzi prisutni skokovi ali i padovi. Postoje investicioni fondovi u kojima su rizici minimalni, ali i prinosi, zatim upravljanje portfeljima i direktna samostalna ulaganja preko brokerske kuće, za one klijente koje su veštiji i dobro upućeni u tajne investiranja.

Tekst: Brankica Treskavica; Foto: Nikola Ilić; Šminka: Srđan Petković