Južna Koreja: Zemlja neopisive lepote

Nije potrebno previše reči da bi se opisalo kako sam se osećala pred put u Južnu Koreju, tačnije njihovu prestonicu Seul, grad koji leži na reci Han.

Kako se dan puta bližio uzbuđenje je raslo, a moji saputnici i ja nestrpljivo smo čekali da vidimo Seul – prestonicu moderne tehnologije, grad prepun istorije, politički, ekonomski i kulturni centar Južne Koreje.

Zahvaljujući pobedi u nagradnoj igri koju su organizovali kompanija Samsung i MTS, sa mnom na put krenulo je još 10 putnika.

Najuspešniji takmičari, kupci Galaxy S5 telefona u MTS poslovnicama, koji su bili najbrži u kvizu veštine i znanja, dobili su priliku da se upuste u Samsung Galaxy S5 avanturu. Put od više od 10.000 kilometara nije sitnica, ali zbog uzbuđenosti čini mi se da je proleteo.

Nekoliko interesantnih činjenica o Seulu, vrtela sam po glavi prilikom puta i ređala mesta koja po planu puta obavezno moramo obići. Jedan od najstarijih gradova Južne Koreje, Seul se prostire na površini od 605 kilometara kvadratnih. Osnovan je 1394. godine, bio je utvrđenje i trgovački centar, ali i prestonica dinastiji Ji, koja je vladala Korejom dok zemlja zvanično nije 1910. godine postala japanska kolonija. Kada je Koreja podeljena posle Drugog svetskog rata, Seul je postao sedište američkih okupacionih snaga, a za prestonicu Južne Koreje proglašen je 1948. godine.

Sletevši u prestonicu Južne Koreje, naše prvo odredište bio je Samsung Flagship Store u četvrti Gangnam, najelitnijijoj četvrti u gradu. „Samsung D’light“ je u stvari jedna vrsta izložbenog prostora, na tri sprata, u kome smo imali priliku videti najsavremenije uređaje – pametne telefone, kamere, tablete, televizore i druge uređaje. Ime ovog muzeja u stvari je Samsungova vizija da postane “zvezda vodilja ka digitalnom svetu” i neko ko će korisnike voditi ka potpuno novom stilu života kroz digitalnu tehnologiju.

Na prvom spratu, u delu Mobile Plaza, ostali smo magično zagledati u zid na kome se prikazuju fotografije posetilaca na preko 82 LFD monitora. Posetioci takođe mogu ovde da pišu i ostavljaju poruke koje će se pojaviti na Podu poruka, ili muzičkim notama daju oblik koji sami izaberu. U „Samsung D’light“ muzeju posetioci mogu da se upoznaju i sa celokupnom istorijom kompanije Samsung i vizijom budućnosti. Malo je reći da smo ostali bez reči, budući da smo bili svedoci napretka tehnologije iz godine u godine i magije koju je moguće izvesti sa njom.

Iz prekrasnog Samsung izložbenog centra, otišli smo na ručak. Seul je inače raj za sve zaljubljenike u hranu. Ovde možete probati apsolutno sve. Hrana je naizgled slična japanskoj ili kineskoj, ali se razlikuje od njihovih specijaliteta. Rukovodili smo se idejom da moramo probati korejsku kuhinju pa smo uživali u njihovoj riži, nudlama, povrću i mesu. Oduševio nas je “kimči”, jako začinjeno jelo od povrća koje je obavezno skoro uz svaki obrok. U korejskoj kuhinji, kako su nas ljubazno informisali, često se koristi ulje susama, soja, čili i beli luk.

Dan smo završili krstarenjem rekom Han. Vožnja trajektom duž reke koja protiče gradom, jedan je od najboljih načina da se upozna jedan deo ovako velikog grada, jer smo krstareći njome videli brojne znamenistosti uključujući brojna ostvra, Jeoldusan Park, Jamsil sportski kompleks.

Fraza “pali smo” od pešačenja i obilaska nije samo fraza. Iako smo jedva dočekali odmor, radovao nas je sutrašnji dan i nastavak istraživanja ovog prelepog i neobičnog grada.

Sutradan nas je put dalje odveo do Demilitarizovane zone (DMZ). Ovo je u stvari pojas zemljišta na Korejanskom poluostrvu koji služi kao granica između Severne i Južne Koreje. Bili smo presrećni što idemo na ovaj jednodnevni izlet, jer se ture zakazuju nedeljama unapred i dešava se da često budu otkazane. DMZ zona ima istoriju koju ne mogu sažeti u nekoliko rečenica, ali moram nešto reći, prosto jer je to za istoriju Južne Koreje od velike važnosti. Kad su Sjedinjene Američke Države i Sovjetski Savez 1945. godine odlučili da do tada japansku koloniju Koreju podele na dva približno jednaka dela, kao liniju razgraničenja izabrale su 38. paralelu. Međutim, nakon rata između Severne i Južne Koreje, dve države razdvojene su ovom zonom (DMZ), širokom četiri kilometra i dugom 248 kilometrara koja se proteže pravcem zapad – istok. Međutim, 38. paralela kao granica između dve države za njih kao da ne postoji, jer vlade obe zemlje tvrde da su jedino one legitimna vlast na celoj teritoriji poluostrva.

Na ovoj turi posetili smo i tunel udaljen 44 kilometara od Seula, a koji su Severnjaci iskopali kako bi za samo nekoliko sati na Jug mogli da izmeste 30.000 naoružanih vojnika. Tunel je otkriven 1978. godine.

Još pod utiscima, otišli smo u Insadong ulicu, jednu od naupečatljivijih turističkih atrakcija u Seulu. U brojnim radnjama u ovoj ulici može se kupiti raznovrsna tradicionalna korejska roba – odeća, papir, čajevi, keramika. Otmene antikvarnice, knjižare, galerije nalaze se na svakom koraku Insadong ulice, koja se prostire u dužini od 700 metara između Anguk-dong Rotary and Tapgol Parka. Nekada je bila centar učenja slikara, a i danas je područje gde se okupljaju umetnici, slikali, zanatlije i ljubitelji umetnosti. Ovo je bilo pravo mesto, gde smo uspeli, makar na kratko da iskusimo korejsku tradicionalnu kulturu i umetnost.

Ono što nas je dalje oduševilo je noćna poseta N-Kuli. U svetu prepoznatljiva “Namsan kula”, nalazi se na planini Namsan, sa koje se zaista pruža spektakularan pogled. Kula je otvorena 1980. godine, smeštena u prelepom parku, na visini od oko 240 metara.

U daljem istraživanju Seulu, dah nam je oduzelo ostrvo Jeju (Čedžu), jedno od najlepših mesta koja sam ikada posetila. Svetlucavi sitan beli pesak na plažama i priroda koja oduševljava čini ovo ostrvo pravim rajem na zemlji. Na ostrvu se nalazi najviši vrh Južne Koreje, Halasan, odakle se pruža veličanstveni pogled i gde se nalazi krater ugašenog vulkana. Posetili smo I neke od brojnih pecina, nastale povlačenjem lave prilikom vulkanskih erupcija Halasana, što je za mene bila prava avantura.

Posebno bih izdvojila i palatu Gyeongbokgung, zaista jednu veličanstvenu građevinu. Ova najstarija palata, jedna je od pet koje je izgradila dinastija Joseon. Izgrađena je davne 1394.godine, ali su je Japanci do temelja spalili u kasnim 1600-im godinama. Međutim, ponovnom izgradnjom vraćena je njena lepota. U predivnom ambijentu, okružena zelenilom, ova palata je zaista poseban spomenik korejske istorije.

Povratak kući je zaista mnogima teško pao. Zahvaljući MTS-u I Samsungu, imali smo priliku da posetimo jedan neverovatan grad – prestonicu u kojoj živi više od 12 miliona ljudi, grad koji živi za tehnologiju i u kome će svako pronaći ono što ga interesuje. Potpuno drugačija kultura življenja, filozofija života, tradicija i istorija, svakako nas je sve ostavila zadivljenim. Bila je ovo avantura koju ćemo svi, sigurna sam, pamtiti.