Kada vas posao vodi na put oko sveta

Putovanje je deo njihovog posla! Dve uspešne žene, Biljana Obradović novinarka i Miranda Viđak manekenka, govore o svom stilu života koji podrazumeva da su im koferi stalno „u pripravnosti“…

„Mogla bih da živim u Parizu“
Biljana Obradović, TV novinarka

Obrazovanje: Studiram novinarstvo mada sumnjam da ću to ikada završiti.
Zaposlenje: Karijeru sam započela kao manekenka a, zahvaljujući fotogeničnosti, pozvana sam na audiciju za neku TV emisiju. Tako je sve počelo. Vremenom sam shvatila da je u ovom poslu talenat važan tek deset posto, presudni su rad i upornost. Da bi se uspelo, treba uložiti mnogo truda, ali i biti spreman na odricanja.
Gde ju je sve posao odveo: U Indiju, Japan, Ameriku, Španiju… Nisam bila jedino u Australiji.
Radni dan na putu: Na intervjue koji se, uglavnom, zakazuju oko podneva, poželjno je da dođete sat vremena ranije. Da bih stigla na vreme, ustajem oko devet sati. Tokom festivala dobar deo dana mi prođe u jurnjavi između agencija gde se aplicira za intervjue i „punktova“ na kojima se mogu sresti glumci.
Lepo i korisno: Dok ne završim dnevne obaveze, nema opuštanja. U slobodno vreme volim da popijem kafu na nekom lepom mestu ili obilazim prodavnice. Naravno, ne propuštam da obiđem znamenitosti grada u kojem boravim.
Dolazim iz Srbije: U Americi misle da sam iz Sirije, a moje ime izgovaraju kao Bildžana. Kulturna, obrazovana plavuša prosto se ne uklapa u uobičajene stereotipe da smo „ružni, prljavi i zli“, pa se mnogi iznenade kada kažem odakle sam. Mislim da nisam loš ambasador naše zemlje.
Neprijatnosti: Lično nisam imala nikakvih problema, ali mi se dešavalo da izgubim intervju kada kažem odakle sam budući da smo na lošem glasu zbog piraterije.
Koferi: Ranije sam nosila po 13 pari cipela i garderobu za sve moguće prilike. Sada sam mnogo racionalnija.
Druga adresa: Mogla bih da živim u Parizu jer mi se dopada njihov minimalizam, a snašla bih se i u Španiji. S druge strane, u Indiji se ne bih zadržavala. Bombaj je izuzetno prljav grad, nimalo prijatan za život ako ste bele puti.
Suveniri: Imam čitavu kolekciju velikih šolja za kafu sa oznakama gradova u kojima sam bila: Njujork, London, Pariz… Ranije sam donosila i barbike.
Razglednice i fotografije: Nemam običaj da šaljem razglednice, prijateljima radije kupujem poklone. Volim da se fotografišem, ali retko se slikam sa poznatim ličnostima. Mnogi su takve fotke zloupotrebili za ličnu promociju.
Šoping: Najbolji je u Berlinu i Parizu.
„Prirodne lepote“: Ako izuzmem Beograd, muškarci po mom ukusu žive u Francuskoj.
Hrana: Obožavam suši, pa sam se iz Japana vratila sa nekoliko kilograma viška. Kako ne volim ljutu hranu, boravak u Indiji mi nije baš prijao.
Eh, da sam na njenom mestu: Mnogo putujem a, zahvaljujući poslu, upoznala sam ljude koje mnogi znaju samo iz filmova. Istini za volju, ova profesija je naporna i stresna. Koliko god da ste uspešni, svesni ste da vas najteži deo posla tek čeka – uraditi još bolji intervju i održati karijeru.

Obrazovanje: U Njujorku sam završila dva fakulteta: Borough of Manhattan Community College i Fashion Institute of Technology.
Zaposlenje: Sve što sam u životu postigla mogu da zahvalim dobrim kontaktima, svojoj upornosti, energiji i komunikativnosti. Manekenstvo mi je uvek bilo na prvom mestu, ali mi je i danas najdraži posao PR-a njujorških klubova, koji sam radila sedam godina. Kad je reč o dizajnu, „izbacila“ sam tri kolekcije, od kojih je ponešto moglo da se kupi u jednoj njujorškoj koncept radnji. Ulogu u filmu „Brothers Bloom“ takođe sam dobila preko poznanstava, a ne odlaskom na kasting.
Gde ju je sve posao odveo: Proputovala sam desetak američkih država, a u Evropi – Italiju, Francusku, Englesku… Često sam na relaciji Njujork – Los Anđeles, Majami ili Las Vegas. Kao tipičan Strelac, užasavam se pomisli da budem uvek na istom mestu.
Radni dan na putu: Svaki dan je različit, što je logično pošto nemam klasično radno vreme. Šema je, otprilike, sledeća: budim se kasnije, dobro jedem pošto sam celu noć bila budna, oko 18 h sastavljam listu gostiju, do 20 h telefoniram klijentima, dva sata kasnije odlazim na večeru, a zatim u klub gde postavljam sve na svoje mesto pre nego što ljudi počnu da dolaze.
Lepo i korisno: Istorijske znamenitosti obiđem samo kad prvi put dođem u neko mesto. Mislim da jedan grad čine, pre svega, energija ljudi, vreva života, ulice, noćni provod… U mnogim gradovima Amerike imam prijatelje koje s uživanjem posetim kad god me posao nanese na tu stranu.
Dolazim iz Hrvatske: Od kada su Hrvatska, Srbija i Crna Gora postale interesantne kao neotkrivene turističke desetinacije, ljudi me često zapitkuju kako se ovde živi. Privlači ih i činjenica da ima dosta zgodnih žena, a više puta su mi se obraćali pitanjem: „Da li tamo ima još takvih kao što si ti?“
Neprijatnosti: Doživljavala sam ih samo na ovim prostorima budući da su ljudi neprofesionalni i dopuštaju da im frustracije i kompleksi upravljaju privatnim i poslovnim životom. Ovde mi nedostaje američka tačnost, ambicioznost i praktičnost.
Koferi: U malim količinama nosim jedino šminku, sve ostalo je preterivanje. Kreme teglim „na tone“, a često ne taknem nijednu. Nosim po sedam-osam pari farmerki, čak i kad znam da ću na putu ostati pet dana. Ukratko, pakujem sve, jer nikad ne znam šta mi može zatrebati.
Druga adresa: Ameriku osećam kao svoj dom. Osim Majamija, gde sam provela godinu dana, Njujorka u kojem sam živela deset godina i LA-a u koji planiram da se preselim, moje najveće otkrovenje poslednjih godina je Las Vegas. U Evropi mi se sviđa jedino London.
Suveniri: Najbližima kupujem „brdo poklona“, mahom sitnice karakteristične za mesto u kojem boravim. Moji „suveniri“ su odeća. U svakom gradu postoje radnje u koje ne propuštam da uđem.
Razglednice i fotografije: Prijateljima nikada ne šaljem razglednice već fotke i zovem ih telefonom.
Šoping: Najradije šopingujem u LA-u.
„Prirodne lepote“: Verovali ili ne, ali nekoliko veoma zgodnih frajera videla sam u Teksasu i Severnoj Karolini.
Hrana: U Njujorku je zastupljena apsolutno svaka vrsta kuhinje koja postoji na svetu. Kao veliki gurman, obožavam i francuske specijalitete. Izbegavam jedino indijsku hranu, jer mi ne prijaju njihovi začini.
Eh, da sam na njenom mestu: Ovo je pravi izbor za osobe koje se, poput mene, užasavaju kancelarijskog posla. Dinamičan je, nije dosadan i omogućava poznanstva sa ljudima iz svih sfera, pa čak i sa holivudskim zvezdama.
Sledeća destinacija: LA. Nadam se da ću tamo ostati.

Tekst: Eva Čubrović