Kako da uvek razmišljate pozitivno

Kad počnete da kritikujete sami sebe zbog nečega, čak i najmanje greške pretvarate u one epskih razmera. Zato sledeći put kad navrnu negativne misli, duboko udahnite i zamislite najmanju moguću kutiju i u nju brzo „skolnite“ probleme. Tako ćete predstaviti stvarnu veličinu problema i biti i sigurniji da se možete nositi s njim. Umesto da okrećete crne misli u pozitivne, što će vam prema istraživanjima učiniti da se osećate još gore, isprobajte tehniku „mogućeg razmišljanja“, koje podrazumeva neutralne misli i iznošenje činjenica. Na primer, umesto da stalno razmišljate o višku kilograma, te misli pretvorite u „Želela bih da smršam nekoliko kilograma i znam kako ću to da postignem.“ Činjenice vam daju više izbora i smerova u kojima se možete kretati.

Evo još nekoliko tehnika pozitivnog razmišljanja.

1. Prihvatite svoje nesavršenost. 

Ako prestanete da sebi postavljate visoke standarde, ne samo da ćete se rešiti stresa nego ćete se i osećati slobodnije. Perfekcionizam je destruktivan, pa smanjite očekivanja, pomirite se s tim kad pogrešite i krenite dalje.

2. Promenite ugao gledanja.

Kata kažete ili uradite nešto pred drugim ljudimazbog čega ste se osramotili, umesto da pomislite: „Kako sam glupa!“ recite sebi: „Kako sam se glupo osećala.“ Na taj način ćete promeniti perspektivu, distancirati se od trenutka pada samopouzdanja i videti da je to bio ništa drugo osim neprijatnog trenutka. To ne znači da ste vi takvi i da vam je život obeležen takvim izjavama.

3. Zapitajte se šta bi rekao vaš najbolji prijatelj. 

Brz način da se rešite negativnih misli je da se setite nekoga kome verujete i da zamislite šta bi vam ta osoba rekla. Verovatno ni približno onome što vi sebi govorite. Ako nešto ne biste rekli prijatelju, nemojte ni sebi.

4. Dajte „unutrašnjem kritičaru“ smešno ime

Teško je shvatiti “unutrašnjeg kritičara” ozbiljno ako ga zovete “zanovetalo” ili “zvocalo”. Ta doza neozbiljnosti “razbija” negativni efekat. Dajte ime i svojim svakodnevnim unutrašnjim “pričama” koje su zapravo navika, ne nužno i istina.