Kako tehnologija utiče na naš mozak?

Brojni gedžeti, koji su deo naše svakodnevice, menjaju ne samo naš život, već i način na koji razmišljamo i funkcionišemo.

Ako spadate u dvadesetak posto digitalnih emigranata – tj. grupu ljudi koji ne koriste SMS, Facebook i Google – svaka poruka napisana SMS žargonom, komanda na internetu i slično delovaće vam kao strani jezik neke nove generacije koji uopšte ne razumete. No, sudeći prema mišljenju vodećih eksperata za ljudski mozak, reč je o nečemu mnogo većem od generacijskog jaza.

Pitanje evolucije
U tehnološkoj eri mobilnih telefona, kompjutera i interneta (uključujući video igre), nalazimo se usred onoga što naučnici nazivaju „moždani jaz“ – u kojem mlađa generacija ne samo što izgleda i zvuči drugačije, već se njihov mozak rapidno razvija do te mere da drugačije i funkcioniše. Zbog tehnološke revolucije, u kojoj se trenutno nalazimo, naš mozak evoluira brzinom koja nikada ranije nije zabeležena.

Digitalni mozak
Razvoj mozga započinje u vrlo ranom životnom dobu. Svaki čovek se rađa sa istim neuronskim šemama u mozgu, uz određene genetske varijacije, ali studije pokazuju da i okruženje modeluje njegov oblik i funkciju – i to nepovratno. Zapravo, do adolescentskog doba, formira se 60 odsto moždanih sinapsi (konektorska mesta između neurona) u skladu sa stečenim iskustvom. Drugim rečima, za rođene u digitalnoj eri, koji su konstantno izloženi dejstvu tehnoloških dostignuća, stimulacija moždanih ćelija i oslobađanje neurotransmitera podstakla je evoluciju novih neuronskih putanja – kao i slabljenje starih.

Rezultat? Najjači uticaj, kako za digitalne emigrante, tako i za digitalno napredne, potiče od kontinuirane parcijalne pažnje, ili „držanja pritisnutih dugmadi na svemu, ali bez stvarnog fokusiranja na bilo šta“, kažu stručnjaci. No, ovo ne treba mešati sa istovremenim obavljanjem više zadataka. Tu se ne radi o pokušaju da se poboljša efikasnost dok se žonglira između telefonskih razgovora, pisanja poslovnog izveštaja i organizovanja čuvanja dece, koliko o konstantnom korišćenju mobilnog telefona, mejla i interneta, radi stvaranja veza sa drugima.

Izgubljeni u prevodu
Usled ovakvog načina života, izloženi smo sve većem stresu i više nemamo vremena da razmišljamo, analiziramo prošla iskustva, niti da donosimo svesne odluke. Umesto toga, većina nas živi u stanju iščekivanja novih kontakata ili uzbudljivih vesti i informacija. Kada se ljudi naviknu na takvo stanje, ono počinje da hrani njihov ego i osećaj lične vrednosti te lako stvara zavisnost od tehnologije. Nažalost, posledica svega toga je to da vremenom gubimo osnovne ljudske i društvene vrednosti. Britanski naučnici su ispitivali uticaj interneta na socijalizaciju i otkrili su da svaki sat koji provedemo za kompjuterom, skraćujemo tradicionalan oblik druženja licem u lice za pola sata. Slabljenjem mehanizma u mozgu za kontrolu ljudskog kontakta, naše društvene interakcije postaju atipične i skloni smo pogrešnom tumačenju, kao i propuštanju suptilnih, neverbalnih poruka. I pored lošeg uticaja tehnologije, postoji i jedan pozitivan segment evolucije mozga. Osim povećanja prosečnog IQ, možemo brže da naučimo da reagujemo na vizuelne stimulanse, kao i da poboljšamo brojne oblike pažnje, naročito sposobnost perifernog vida. Takođe, razvijamo i bolju sposobnost brzog primanja i razvrstavanja velikog broja informacija i odlučivanja šta je važno, a šta ne. Umesto da obolimo od „deficita digitalne pažnje“, mi zapravo razvijamo neuralni mehanizam savršeno adaptiran za rapidno prihvatanje i razvrstavanje informacija.

Pitali smo vas… Da li ste zavisni od gedžeta?

U današnje vreme, teško je ne zavisiti od mobilnog telefona, a ja prosto ne mogu da funkcionišem bez te spravice. Važno mi je i da imam dobar fotoaparat, jer – zahvaljujući fotografijama – imam uspomene sa brojnih putovanja. Ne mogu ni bez laptopa, koji mi je bitan za posao, ali i za komunikaciju sa prijateljima iz inostranstva.
Svetlana Aleksić, TV voditeljka

Bez mobilnog telefona ne bih mogla da obavljam poslovne obaveze. Osim toga, važan mi je jer obožavam da telefoniram, pišem poruke, surfujem internetom… Neko voli jogu, a meni – nakon stresnog dana – raspoloženje popravlja muzika sa plejera mog telefona. Rado koristim fotoaparat i digitalnu kameru, jer je to sjajan način da zabeležim sve faze odrastanja mog sina Vladimira.
Daca Brebanović-Filipović, poslovni sekretar specijalne ginekološke bolnice Genesis

Koristim Blackberry telefon koji mi savršeno odgovara, pre svega zbog toga što ima opciju za mejlove, a to mi je veoma važno za posao. Inače, moj telefon je pravi mali kompjuter – poseduje niz različitih funkcija, uključujući i mesindžer. Retko ga koristim za fotografisanje, jer na putovanja nosim fotoaparat. Sećam se kada su se pojavili telefoni visoke rezolucije, to je bio pravi hit! Mnogi su ih koristili i kao fotoaparate, ali čini mi se da ta euforija jenjava.
Minja Miletić, TV voditeljka

Zavisna sam od mobilnog telefona, ali bukvalno! Pored osnovne namene kojoj služi, u njemu moram da imam sve. Kada šetam ili vozim rolere, na telefonu slušam svoju omiljenu muziku. Obožavam da se fotografišem, pa mi je jedan od uslova prilikom kupovine poslednjeg modela bio da ima kameru visoke rezolucije. Naravno, mobilni telefon koristim i za čekiranje mejlova i praćenje dešavanja na Fejsu.
Marija Trivić, PR menadžer