Lični vs. poslovni identitet: Kada izađete iz firme, morate ostaviti i vaše poslovno “ja”

Na početku, mala provera: kada se sretnete s prijateljcama nakon posla, da li ih neprekidno “gušite” pričama o problemima i konfliktima sa nekim iritantniim kolegom ili koleginicom? Da li vam je prva asocijacija na nečiju priču neka situacija ili osoba sa vašeg posla? Da li se u slobodno vreme najčešće, ili isključivo, viđate sa ljudima sa posla? Shvatili ste o čemu pričamo? Zapravo, između posvećenosti poslu i isključivog usvajanja poslovnog identiteta linija je sasvim tanka.

Šta želimo da postanemo?

Svest o poslu i karijeri razvija se od najranijeg detinjstva. Setite se samo koliko često deci postavljaju pitanje: “Šta želiš da budeš kada porasteš?” Misao o tome šta želimo da postanemo provlači se tokom čitavog školovanja, sve dok se konačno ne zaposlimo.

Većina ljudi provodi mnogo vremena na radnom mestu i u razmišljanju o poslu. Generalno, ulažemo mnogo vremena, energije i novca u edukaciju i osposobljavanje za karijeru koju želimo da stvorimo. A kada se u takvoj meri posvetimo jednoj stvari, ona neizbežno postaje najvažniji deo ličnog identiteta i najvažniji izvor samopouzdanja.

Radim, dakle jesam!

Trenutak u kojem kombinacija identiteta i posla postaje problem jeste onaj kada poslu počnemo da pridajemo mnogo veći značaj od onoga što jesmo – kada postane centar svega u životu. Ipak, osoba koja se potpuno poistovetila sa poslom poslednja prepoznaje zamenu identiteta.

S druge strane, takvu osobu je lako prepoznati – ona uvek, čak i kada se druži, priča isključivo o poslu i uvek vraća svaki razgovor na posao, čak i kada je tema irelevantna. Razumljivo, takva osoba ima teškoća u stvaranju i održavanju emotivnih odnosa.

Gubitak identiteta

Najveća opasnost poistovećivanja ličnosti sa poslom jeste što se takva osoba oseća potpuno izgubljena bez njega. Bolno suočavanje sa istinom najčešće se dešava prilikom gubitka posla. Tada je neophodno ponovo izgraditi život, ali na zdravijim osnovama.

Psiholozi kažu da je važno i korisno fokusirati se na to kakva osoba želite da budete, pre nego na ono što želite da radite. Razmislite o svim drugim aspektima života pored posla – o porodici, prijateljima, duhovnosti, interesovanjima – i zapišite na koji način želite da se ostvarite u njima. Bez obzira na to da li ste odlučili da postanete bolji prijatelj ili požrtvovaniji bračni partner, morate da se fokusirate na vašu pravu ličnost, a ne na poslovnu.

Kada odredite svoje ciljeve, razmislite o vremenu koje trenutno ulažete u ove aspekte života. Nakon toga, biće vam jasno čemu i kome treba da posvetite više vremena i truda. Jedino tako možete da poboljšate život, da stvorite ravnotežu i postanete bolja osoba.

Održavanje društvenog života izvan posla je takođe od presudnog značaja za sprečavanje gubitka identiteta zbog posla. Ako su vaši prijatelji isključivo na poslu, a prisiljeni ste da ga napustite, onda ćete zapravo morati da nađete zamenu kompletne društvene mreže. Osim toga, ukoliko su osobe sa kojima se družite isključivo ljudi sa posla, postoji rizik da stvorite iskrivljenu sliku sveta oko vas.

Život je izvan posla

Sposobnost da se prepozna stepen posvećenosti poslu je dovoljna da to upotrebite u svoju korist. Jednostavno rečeno, ako ste svesni svog angažmana, bićete i fleksibilniji – naučićete da ne ponavljate greške iz prošlosti i da poslovni uspeh (novac i samopouzdanje) primenjujete za jačanje ličnosti i veza sa drugim ljudima.

Dakle, svako može da radi dobar posao, da bude dobar u njemu, ali ne mora da se sa njim identifikuje. Posao je samo jedan (važan) segment života, ali nije ceo život!

Autor: Life Content