Marijana Zonić: Hrana + putovanja = Italija!

Razgovarala: Brankica Treskavica

Marijana Zonić već devet godina radi u kompaniji Oriflame. Od prvog dana je u marketing sektoru i deo je regionalnog tima, a pre tri godine je unapređena u marketing menadžera. Kaže da je od samog početka znala da je Oriflame prava kompanija za nju, prvenstveno zbog sjajne kozmetike u kojoj svaka dama uživa, ali i zbog toga što joj je omogućila i da putuje, što je njena velika strast, i da upoznaje ljude i stiče prijatelje na tržištima širom sveta na kojima posluju. Priseća se da je tokom prva dva meseca u Oriflameu imala dva službena putovanja, konstatujući – sve je baš lepo počelo.

Kada je reč o Marijaninim interesovanjima mimo posla, primat imaju tipično ženske teme – kozmetika i moda, ali ovog puta ne pričamo o njima, već o kuvanju.

„Kada sam imala 14 godina napravila sam svoj prvi pasulj, na koji sam i danas ponosna. Tada sam shvatila da postoji određena želja da svoju kreativnost ispoljim u kuhinji. Kasnije, kad sam počela da putujem, upoznavanje nacionalnih kuhinja je postalo moja velika strast, kao i samo kuvanje“, kaže Marijana. „Nema većeg zadovoljstva nego kad imate kome da kuvate, a moj suprug – koji je najveći i najvažniji degustator svaga što spremim – po prirodi je gurman. S druge strane, sreća je što oboje ne samo da volimo da otkrivamo nove destinacije, već želimo da iz svakog tog putovanja izvučemo maksimum.“

■ Postoje li „gastro granice“, koje ne prelazite?

Gde god odemo probam tradicionalna jela, s tim što ne bih konzumirala insekte. Spremamo se da u budućnosti otputujemo na istok, gde će biti mnogo mogućnosti da se oni nađu na tanjiru, ali za njih nisam spremna.

Trunk Bay, St. John, Karibi – Američka devičanska ostrva

Članak se nastavlja posle reklama

■ Šta je bilo jako neobično, ali ste ipak probali na putovanjima?

Bivolji rep, spremljen sa povrćem i pirinčem, koji sam jela tokom boravka na ostrvima Sv. Tomas i Sv. Džon na Karibima. Tu sam jela i mnoge vrste voća, neobičnog izgleda i ukusa, za koje dotle nisam znala ni da postoje (star fruit ili carambola- voće zvezdastog oblika, genip, neka vrsta španske limete – izuzetno egzotično voće, graviola koja asocira na bodljikavi krastavac, bread fruit ili hlebovac, tamarind mahunarke…). Bilo je to zanimljivo, novo iskustvo.

U Maroku sam otkrila nešto što nije egzotično, ali je veoma korisno. Jedna od tajni mladolikosti i lepote Marokanki je njihov jutarnji ritual – pre doručka obavezno popiju ceđenu pomorandžu, bademovo mleko i čaj od mente. Najveća je čaša u kojoj je sok od pomorandže, sledi ona za bademovo mleko, a u najmanjoj se nalazi čaj od mente, jako zaslađen šećerom ili medom. To ne propuštaju! Kažu da podiže nivo energije i podmlađuje kompletan organizam.

Među zanimljivostima iz dalekih krajeva, koje se odnose na ishranu, nalazi se i činjenica da u San Huanu, u Portoriku, teško možete da nađete riblje specijalitete, iako je sam grad na okeanu. Jelovnicima dominiraju specijaliteti od svinjskog mesa i povrća.

Tradicionalni marokanski doručak u Kazablanki sa Yasminom, najboljom prijateljicom iz Oriflame sveta

■ Kad bi kriterijumi bili prvenstveno gastronomski, u koju zemlju biste najčešće išli?

Hrana + putovanja = Italija. Sebe sam pre par dana častila knjigom „Dva nezasita Italijana probaju Italiju“. Uprkos online dostupnosti, želela sam da ih imam baš u toj formi, jer je to prava šetnja od severa do juga te zemlje. Nastojim da bar jednom godišnje odem u Italiju i to obično u mesto u kojem dotle nisam bila, a kad je reč o strasti prema hrani najviše me privlači jug, Napulj i Sicilija. Sever Italije, gastronomski, pomalo beži od svojih korena.

Amalfi obala – gastronomsko uživanje u Italiji. Pogled na Positano.

■ Pretpostavljam da, kad dođete kući, pokušavate da napravite svoje verzije jela, koja ste na putu probali. Uspevate li da ih približite originalima?

Prvi pokušaj je bio nakon jedne posete Rimu gde smo jeli „Melanzane alla parmigiana”, jelo na bazi patlidžana i parmezana, a kuvar je „pristao“ da mi da samo pola recepta. Rekla sam „i to je nešto“, računajući da ću bar saznati sve sastojke. Kad smo se vratili napravila sam dve varijacije na temu i – jedna je bila pogođena. Suprug je obavio „kontrolu kvaliteta“, a prijatelji su to jelo sa oduševljenjem prihvatili, pa mi ga često traže.

Kad hoću posebno da ih obradujem, pravim i „ki lajm paj“ (Key Lime Pie), specijalitet Ki Vesta. Reč je o piti od limete, koja samo izgleda kao čizejk, ali limeta i ostali sastojci joj daju specifičan ukus koji predstavlja pravo osveženje, naročito tokom letnjih dana.

Key West – najjužnija tačka SAD-a

Članak se nastavlja posle reklama

■ Da li se na povratku s putovanja, u vašem prtljagu, uvek nađe nešto „jestivo“?

Začini su nezaobilazni, a jedini problem je kako ih spakovati u kofer, a da ostale stvari ne prime te mirise. U Maroku sam kupila dosta mešavina začina, koji su jako aromatični, pa sam morala da ih smestim u čak četiri plastične kutije. Velika želja mi je da jednog dana posetim Indiju. Kada je bio na globalnoj Oriflame konferenciji u Goi, moj generalni direktor Nikola mi je doneo 20 autentičnih začina s čuvene plantaže začina, čime mi je samo približio ovu zemju. Još uvek učim da baratam njihovim specifičnim ukusima.

Želja za Indijom: London Camden Market food corner

■ Budući da imate veoma dinamičan posao, kako stižete i da kuvate?

Dok sam radila, bila sam instant kuvarica, koja za četrdesetak minuta može da spremi nešto ukusno. Trenutno sam trudničkom odsustvu, a kretanje mi je prilično ograničeno, pa sam tako mirise parfema i preparata za negu kože privremeno zamenila aromama kuhinje. Sada, kad imam više vremena, pravim mnogo zahtevnija jela i dajem mašti na volju.

Foto: PR, Privatna arhiva