Mesto gde se Nova godina dočekuje tri puta za jedno veče!
Šta mislite zbog čega je to tako? Da li ima veze s religijom, običajima ili je po sredi nešto treće?
Kada je italijanski matematičar Kvirisio Filopanti prvi put izneo ideju o vremenskim zonama u svojoj knjizi „Miranda!“ objavljenoj 1858. godine predložio da da svet bude longitudinalno podeljen u 24 jednake vremenske zone u kojem će se jedna zona od druge razlikovati za sat vremena. Ali, stvarni svet nije baš tako jednostavan. Pod uticajem političkih, geografskih i socijalnih promena, svet je usvojio mnogo komplikovaniji sistem u kojem se vremenske zone zazlikuju po tri četvrtine, polovini ili čak jednu četvrtinu sata. Danas imamo oko 40 različitih vremenski zona.
Baš zbog tolikog broja vremenskih zona i ne čudi što postoje mesta u kojem se tri zone susreću. Ustvari, takvih mesta ima čak 22, piše Amusing Planet.
U Australiji je najzanimljivija situacija. Ovaj kontinent ima tri vremenske zone, ali od proleća do jeseni kada Novi Južni Vels i Južna Australija pomeraju svoje satove da bi imali što duži dan zbog uštede električne energije, do tada dve vremenske zone dobijaju horizontalni presek i tako od njih nastaju četiri vremenske zone. One se jedna od druge razlikuju za 30 minuta, ali se i susreću u tri tačke.
Najpopularnija on njih jeste Kameron Korner u kojem se granice Kvinslenda, Južne Australije i Novog Južnog Velsa susreću. Druga dva su Pepel Korner na tromeđi Kvinslenda, Južne Australije i Severne Teritorije i Survejor Dženerals Korner koji je na tromeđi Južne Australije, Zapadne Australije i Severne Teritorije. Boraveći u nekom od ovih mesta čovek može da bude u tri različite vremenske tačke u isto vreme.
Meštani iz okoline Kameron Kornera su ovu anomaliju okrenuli u svoju korist 1999. godine jer su dolazak novog milenijuma proslavljali tri puta u toku iste večeri!
Još jedno interesantno mesto u kojem se prepliće više vremenskih zona je Antarktik. Kada ste na Južnom Polu, mestu gde se svaka linija logitude susreće, laički možete da pomislite da se i vremenske zone baš tu međusobno susreću, ali nije tako i to zato što se vremenske zone retko gde pridržavaju geografske podele.
Zbog ekstremnih ciklusa dana i noći u periodu Juna i Decembra, veoma je teško da se odluči koja vremenska zona bi za Antarktik tada bila prikladna.
Zato mnogobrojne istraživačke stanice koje rade na Antarktiku uzimaju vremenske zone zemlje u čijem je stanica vlasništvu ili vremensku zonu onih koji ih snadbevaju. Tako, na primer dve istraživačke stanice „McMurdo“ i „Amundsen–Scott“ koriste vremensku zonu Krajstčerča s Novog Zelanda jer im je to glavna baza za snadbevanje.
Treba takođe navesti da postoje mnogobrojna mesta na planeti koja nemaju vremensku zonu već prate univerzalno vreme.
Ta mesta su na ovoj karti obojena crvenom bojom: