Milutin – Mima Karadžić otvara vrata svog doma u strogom centru grada

Najpoznatiji crnogorski glumac u Beogradu Milutin – Mima Karadžić veoma je zauzet brojnim obavezama.

Donedavno je svakodnevno provodio vreme na snimanju filma i TV serije „Montevideo, bog te video“…Sada se bavi produciranjem nove serije „Jahači vetra“, koju će režirati njegov brat Milan i u ulozi domaćina srdačno svako veče dočekuje goste na ulazu svoje vinarije „Magic Mima bar“.

Sa velikim zadovoljstvom ističe svoju ljubav prema vinu i lepom životu, a u domu na poslednjem spratu zgrade u strogom centru grada živi šesnaest godina.

Nekoliko puta je preuređivao stan dok ga nije doterao po svom ukusu i od njega napravio momački kutak koji mu u potpunosti odgovara. Topli zemljani tonovi dominiraju svim prostorijama, a pregršt sitnica, od kojih većina ima zanimljivu istoriju, priča uzbudljivu životnu priču ovog svestranog čoveka.

Od svih stvari najviše pažnje privlači srebrni pojas – ćemer, deo stare crnogorkskenošnje, načinjen od starog srebra, koji je njegova baka dobila od Njegoša, a Milutin nije želeo da ga proda muzeju na Cetinju, jer mu je to porodična relikvija, uspomena od oca. 

Na početku razgovora, šarmantni glumac otkrio je da voli prirodu i da je za prelepu baštu sa osamnaest vrsta drveća, ispred svoje zgrade, on zaslužan.
– Ovo je jedno od najlepših dvorišta u centru. Zelenilo, drveće, lampioni i keramičko stepenište sa stazom, mojih je ruku delo. Sve to sam napravio sa jednim komšijom. Inače, uživam u negovanju biljaka. Kada bi svaki čovek koji dođe u srpsku prestonicu posadio makar jedno stablo, ovo bi bio najzeleniji grad na svetu. Od osamnaest stabala u našem dvorištu, ja sam posadio deset. Opušta me vrtlarstvo, volim prirodu, posebno cveće. I u Budvi imam nar, čemprese, palme.

Da li vam taj rad ispunjava vreme jer živite sami?
– Ne radim ja to što živim sam, a i nisam sam nijednog sekunda. Svako veče u pozorištu glumim pred četiri stotine ljudi, onda trčim u vinariju da ugostim posetioce, pripremam premijeru filma „Pare ili život“ u Budvi, obavljam finalne pripreme za novu seriju „Jahači magle“, koja počinje da se snima u junu, i igram u projektu „Montevideo“. Pored toga, nisam ni operisan od žena, kominikativnost i druželjubivost se ispoljavaju i u kontaktu sa devojkama. Bavim se i sportom, kod kuće imam tegove, na Adi ili ušću vozim bicikl, na Adi Bojani igram odbojku, a često posećujem i fitnes centar. 

Kako stižete da uskladite sve obaveze?
– Tako što malo razmišljam. Da mislim o tome kako ću danas stići na osam mesta, ne bih sigurno uspeo to da uradim. Svaki dan stignem da udarim neki džak, pa nemam probleme sa nervozom. Savršeno sam relaksiran i pored obaveza koje imam.

Mnoge javne ličnosti se okupljaju u vašoj vinariji?
– To je vinarija u koju dolaze mnogi zbog atmosfere, ali i zbog hrane. Mogu se tu videti glumci koji se u restoranu osećaju kao kod svoje kuće, preko biznismena i muzičara, do fudbalera. Dolaze svi osim paparaca. 

Imate li želju da otpočnete zajednički život sa nekom devojkom ili i dalje uživate u „momačkom“ životu?
– Ne mogu da planiram, ali prirodno je da želim da do toga dođe. To konkretno može da se desi kada upoznam nekog sa kim poželim da otpočnem zajednički život.

Trenutno ste u emotivnoj vezi?
– Nisam više. Imao sam jedan žešći pokušaj. Izgledalo je da će se sa tom devojkom desiti nešto mnogo veće i ozbiljnije, ali nije.

Je li bilo trzavica i slomljenih srca na kraju?
– Uvek se trudim da igram fer plej, da bude razumno i na nivou nekog prijateljskog razgovora. Normalno je da se neko uvek oseti povređenim. Sada smo dobri prijatelji.

Da li se ljubav desila iz prijateljstva?
– Ne, naš odnos se rodio iz najžešće zaljubljenosti i ljubavi, ali se završio prijateljstvom.

Budući da zbog vinarije imate više obaveza, koliko vremena vam ostaje za vaše nećake?
– Imam manje vremena za decu mog brata i sestre nego ranije. Svaki dan moram da se pojavim u restoranu, što nekada nije lako uz sve ostale obaveze. Ipak, s dolaskom proleća, sve mi je lakše. Odmorniji sam, lakše obavljam sve, a i nosim manje garderobe. Šalu na stranu, vikendom se okupljamo kad god možemo. Majka Stanka mi je tu, nedeljom smo uglavnom na ručku zajedno. Kada ona ode u Budvu, svi klinci odu za njom. Sestra Angelina ima dva sina – osamnaestogodišnjeg Luku i sedam godina mlađeg Matiju – dok Milan ima dvadesetogodišnjeg Marka i četrnaestogodišnju Anu.

Pokazuje li neko od njih sklonost ka glumi?
– Ne, za sada. Marko studira produkciju, što će Luka sada da upiše. Moj brat Milan i ja imamo producentsku kuću „MM“ . Nameravamo da ih tu ubacimo i da oni nastave da je vode, da ostane u porodici. Matija obožava da svira klavir, a Ana je u žešćem pubertetu i trenutno traži sebe. Videćemo gde će se naći, trenutno je zanima sve i ništa. 

Da li vama i Milanu traže da ih upoznajete sa slavnim glumcima?
– Ne, ne zanima ih to, odmalena idu na sve naše premijere. Nije im to zanimljivo. Kada je Ana bila mala, dopadali su joj se Viktor Savić i Andrija Milošević. Kada je napunila deset, prestali su da je zanimaju glumci. Vodimo ih na koncerte, filmske premijere i predstave.

Jeste li bili negde na porodičnom odmoru?
– Ne, ne mogu to sebi da oprostim. Ne idem na zimovanje, uvek biram toplije krajeve, ali nisam stigao. Imao sam poziv za Dubai, ali nisam se organizovao. Nisam čak ni do Budve otišao, sedeo sam u Beogradu.

Koje su prednosti, a koje mane života u centru grada?
– Samo mogu da se setim mana. Za šesnaest godina u okolini nisam video ulične perače kako peru Skadarliju koja je pored moje zgrade. Nemam gde da parkiram, a kazne za parkiranje redovno dobijam. Nije da neću da parkiram propisno nego nemam gde. 

Budući da imate restoran, da li kuvate u kući?
– Retko. Kod kuće najčešće kuvam kafu. Nemam vremena za to, jer treba nabaviti namirnice na pijaci. Znam i volim da kuvam, jelovnik mog restorana sam napravio sam.

Jeste li imali neki kreativni momenat u kuhinji vašeg restorana?
– Kako da ne. Dešavalo se da mi ne dođe kuvar i da ga ceo dan menjam, posebno u restoranu „Betula“ koji posedujem u Budvi.

Teks i foto: Hello!