Navijamo za nju: O čemu mašta Zorana Arunović?!

Prve Evropske igre održaće se u Bakuu od 12. do 28. juna, a Srbija se nalazi među 49 zemalja koje će učestvovati na ovom takmičenju. S mnogo nade i želje da naši sportisti postignu uspeh pratićemo takmičenja u kajaku, streljaštvu, džudou, tekvondou, basketu… Danas vam predstavljamo Zoranu Arunović, koja je u disciplinama vazdušni i malokalibarski pištolj postigla niz značajnih rezultata, a najznačajniji je zlatna medalja sa Svetskog prvenstva održanog 2010. godine.

Foto: Olimpijski komitet Srbije

Tako sam počela:
– Streljaštvom se bavim od 1. novembra 2001. godine. Za mene je taj datum poseban, baš zbog toga, pa ga svake godine porodično obeležimo. U streljanu me je odvela sestra, koja je ovim sportom počela da se bavi šest godina pre mene. Kao juniorka, bila je vrlo zapažen strelac, a po nekom nepisanom pravilu mlađa sestra prati stariju.

Interesovanja mimo streljaštva:
– Jako volim fotografiju. Čini mi se da je to karakteristično za sve strelce, što je na neki način i razumljivo, jer i u našem sportu uvek tražimo savršenu poziciju, pravi ugao, baš kao što dobar fotograf nastoji da svaki kadar, svaki deo kadra bude izoštren. To je neka moja pasija, a jako volim i pecanje. Moj najbolji drug ima kuću pored Save, pa tokom leta, posle treninga, vrlo često odemo kod njega i pecamo.

Najuzbudljiviji trenuci:
– Svaki je, sam po sebi, vrlo internzivan, ali ne kaže se tek tako da je svaki početak težak. Tako je i sa svakim takmičenjem, ali kako dani prolaze, sve je lakše i lakše.

Koliko pružam, koliko dobijam?
– Poslednjih nekoliko dana o tome intenzivno razmišljam… Idemo po takmičenjima, svi razmišljamo o kvoti za OI, a ja je još uvek nisam osvojila. Nisam baš zadovoljna rezultatima koje postižem, pogotovo kad ih uporedim sa uloženim vremenom, ljubavlju, energijom… Naravno, svaki čovek koji želi da uspe mora da pruži zaista mnogo. Tako je u svakom segmentu života. Nekad vam se vrati, nekad ne. Da se svima vraća, svako ko se posveti sportu postao bi šampion, ali znamo da nije tako.

Foto: Olimpijski komitet Srbije

Nagrade:
– Kao i svaka žena radujem se šopingu, a najviše volim patike, parfeme i satove.

Društvene mreže:
– Facebook nemam, ali koristim Twitter i Instagram, na koji postavljam svoje i fotografije pasa. Kad kažem svoje fotografije ne mislim na one na kojima sam ja, već koje sam sama snimila. Psa nemam, ali ih jako volim. Budući da i sestra i ja mnogo putujemo, sigurna sam da još nije vreme da ga imamo. Često joj kažem – kad kupim psa, znači da sam završila karijeru.

Maštam o…
– Odmoru. Vratili smo se iz Amerike, prethodno smo bili u Koreji, u utorak idem u Minhen na pripreme, potom u Baku. Život nam se odvija od tačke A do tačke B, od tačke B do tačke C… Bukvalno, kad dođemo kući imamo vremena da operemo stvari, prespavamo dva-tri puta u svom krevetu i već idemo dalje.

Asocijacije na Evropske igre:
– Nešto novo i jako uzbudljivo. Jedva čekam da vidim kako će izgledati. Imam iskustvo sa OI, Mediteranskih igara, Univerzijade… Volim takmičenja na kojima su svi sportisti na jednom mestu, kad se na okupu nađe krem evropskog ili svetskog sporta, kad vidite kako drugi sportisti provode vreme, kako se hrane… Nadam se da ću se Bakua sećati kao dobrog iskustva.