Perfekcionizam: Vrlina ili mana?
Iako je perfekcionizam u poslovnom smislu pozitivna osobina, a veliki broj ljudi voli da se tako i naziva, ovaj vrednosni sistem ima i dosta negativnih strana, upozoravaju psiholozi. Glavno obeležje perfekcionista je da on nije zadovoljan time kakav je, već ima stalan poriv da se dokazuje i poboljša.
Problem se javlja jer, nebitno koji cilj perfekcionista dosegne, osećaj zadovoljstva je samo privremen.
Karakteristike perfekcionista:
- Smatraju da bi bili mnogo zadovoljniji sobom da uspeju da promene neke stvari
- Bez obzira šta su postigli, zadovoljstvo i sreća traju mnogo kraće nego što su očekivali
- Veruju da se sreća i unutrašnji mir mogu postići samo ako sve sve odvija po planu
- Ako stvari pođu po zlu, doživljavaju to kao svoju krivicu
- Smatraju da se rad i upornost ne računaju i da je jedino merilo uspeha rezultat
- Izuzetno ste takmičarski raspoloženi u skoro svemu što rade
- Zamišljaju kako će vam se drugi diviti nakon što ostvare neki cilj
Ako ste se prepoznali u većini ovih rečenica, velika je verovatnoća da ste perfekcionista, što može imati posljedice na vaše raspoloženje i društveni život.
Problemi u ljubavnim odnosima
S perfekcionistom u ljubavnom odnosu može biti vrlo teško. Zahtevi su im obično veliki i često nerealni, pa se zbog toga njegovi partneri osećaju „nedoraslo“ i pod pritiskom. U vezama se perfekcionisti često osećaju razočarano, ljuto i puni su zameranja jer im se čini da druga strana ne udovoljava njihovim zahtevima jer ih ne vole toliko da se više potrude. U prijateljstvima su perfekcionisti velika podrška, ali znaju da preteruju s ulogom savetodavaca.
Napetost i iscrpljenost
Perfekcionista živi sa stalno prisutnim osećajem napetosti, koji je usmeren na to što treba da uradi, koje ga obaveze čekaju i strahova da li će ih dobro ispuniti. Obrambeni mehanizam perfekcionista na napetost reaguje s još više rada, zbog čega su iscrpljeni i fizički i psihički.
Osećaj srama
Perfekcionista obično nema tolerancije na nered i lošu organizaciju. Oni veruju da ako spolja ne izgleda sve organizovano i „na mestu“ da je to zapravo odraz unutrašnjeg srama, objašnjavaju psiholozi. Stide se obično svoje okoline odnosno da će ona otkriti njihove slabosti ako vide nered u njihovom stanu ili otkriju bilo kakav „neuspeh“.
Sreća se mora „zaraditi“
Sitničavost i opsednutost detaljima posledica su preterane samokritičnosti i izražene ambicije. To stvara začarani krug pritiska na sebe koji nikad ne popušta, a zasniva se na verovanju da se sreća „ne događa, već se mora zaslužiti“. Iako su ljudi često ponosni na svoj perfekcionizam i ističu ga kako bi pokazali da su bolji od drugih, u pitanju je poremećaj zasnovan na pogrešnim uverenjima, složni su psiholozi.