Pismo žene koja je napadu panike stala na put: Utrnutost u mom srcu je konačno ukinuta

Ako vam je trenutno teško i ne znate na koji način biste mogli da izađete iz situacije koja „boli“, poslušjate šta ima da vam kaže žena koja je prošla kroz isto…

Guliver/Getty Images

„Poštovani napadu panike,

Bio si uz mene od moje 27 godine, sada imam 32, i ono što sam osećala poslednjih 5 godina je nešto čega sam se oduvek bojala. Uvek sam bila u strahu kako ćeš se vratiti i obuzeti me cijelu. Oštra je bol u mom srcu koja se ne gasi i teče kroz moje vene.

Ali odlučila sam ti stati na kraj. Utrnutost u mom srcu je konačno ukinuta, malo po malo, ali i to je u redu.

Moji problemi s disanjem su dodatni prokleti bonus sada već duže vreme i to je nešto s čime ću morati da živim, i ne znam kako ću to obuzdati. Moj mozak je ubrzan, kao da u njemu postoje dve osobe koje se svađaju u mojoj glavi, kao da se borbe za osvajanje ovog mentalnog rata.

Kada se obje strane ne žele predati, ja se slomim i dozvolim da me emocije opkole. Hvatajući vazduh, trudim se koliko god mogu da iskontrolišem misli. Oba se bore i bore, ali kada jedan popustiti, ja sam u lošem stanju.

Guliver/Getty Images

Članak se nastavlja posle reklama

Probavne smetnje i drhtavica, obično se pojave usred noći i to mrzim. Ali, zbog želje da se oporavim i obnovim, zamislim Boga u mislima i nekako uspem da se smirim i zaspim.

Iskreno, dragi moj napadu, ti si uz mene od moje 21 godine i svaki put kada odlučiš da me psoetiš, zaboli me strašno i krenu negativne misli u glavi. Stalne noćne more, hladan znoj, gušim se, tako bih rado sve to zaustavila.

Kad sam sve svoje brige ispričala psihijatru, osećala sam se kao da se obraćam samom Bogu. Što mi je dalo utehu, jer sam u sebi osetila priliku da se iskupim. Bog je rekao: “Dođi kraljevstvo tvoje, budi volja tvoja”, a taj deo u molitvi mi je promenio život. Moja duša se oseća kao da sam razvila krila kako bih ponovno otkrila let jer sam toliko dugo bila zarobljena, sama i ranjena.

Ne znam šta me čeka, ne znam koliko će biti teško i koliko će dugo terapija trajati, ali znam da sam spremna proći kroz teškoće i boli, kako bi opet bila dobro. Stvarno želim da gledam ljude na iskren, prirodan način, bez bojazni, bez predrasuda. I sada ću iskoristiti priliku da se napadaju moj, od tebe oprostim i konačno se zauzmem za sebe.

Počinjem ispočetka.

Reskiraću.

Slušaću.

Naučiću.

Porašću.

Postaću snažnija.

Verovaću.

Potražiću nadu.

Biću milosrdnija.

Razumeću.

Imaću veru i poverenje.

Voleću.

Postaću nepobediva.

Ljubav je velikodušna,
dobrostiva je ljubav,
ne zavidi,
ljubav se ne hvali,
ne nadima se;
nije nepristojna,
ne traži svoje,
nije razdražljiva,
ne pamti zlo;
ne raduje se nepravdi,
a raduje se istini;
sve pokriva, sve veruje,
svemu se nada…“