Pravila ponašanja na putovanjima (2. deo)

Prvi deo teksta možete pročitati ovde.

Ukoliko niste znali, u Italiji se kapućino ne pije posle 12 sati. Neki kažu da je to zbog toga što ovaj napitak kasnije u toku dana „teško pada na stomak“, drugi da je to zamena za obrok, pošto je u Italiji uobičajeno da se on doručkuje, ili se pije uz neko pecivo. Stoga, pravi Italijan to neće raditi, a ako se vama zadesi, „otkrićete“ da ste turista. Ako vam je potrebna popodnevna doza kofeina, espreso je ok.
Još jedna važna stvar: ako vam parmezan nije ponuđen, nemojte ga ni tražiti, jer to što vam ga niko ne nudi znači da nije predviđeno da se kombinuje sa jelom koje vam je posluženo.

U Čileu se ništa ne jede rukama. To važi i za pomfrit. Maniri za stolom su malo stroži nego u ostalim zemlajma Južne Amerike. Iako vam je možda prirodno da krompiriće jedete rukom, nemojte. Čile više drži do evropske tradicije, tako da se hrana jede isključivo korišćenjem escajga.

Ako vas u Koreji starija osoba ponudi pićem, čašu prinesite držeći je obema rukama. Na taj način iskazujete poštovanje prema starijima, što je važan element njihove kulture. Kada vam je čaša napunjena, trebalo bi diskretno da okrenete glavu u stranu i otpijete gutljaj. Takođe, ako ste za stolom sa domaćinima, ne počinjite da jedete pre nego što to učini najstariji muškarac za stolom. Isto važi i za ustajanje od stola – onaj ko prvi počinje da jede, prvi i ustaje od stola.

U Rusiji ne odbijajte votku i ne mešajte je sa drugim pićem. Ovo piće uvek piju čisto i bez leda. Dodavanje bilo čega domaćini će smatrati „kvarenjem“. Odbijanje ponuđenog pića smatra se nepristojnim.

Kada završite sa ispijanjem kafe negde na Bliskom istoku, okrenite šolju nekoliko puta u krug. Ako to ne uradite, domaćini će nastaviti da vam dosipaju još, sve dok vam ne pozli od tolikog kofeina.