Praznična kupovina: Kako se odupreti trikovima trgovaca
Kada upadnemo u prazničnu euforiju čak i najmanji povod za slavlje pretvara se u potrošačku groznicu. Decembar i januar idealni su meseci za trgovce, pa neretko posežu i za trikovima koji će kupca naterati da potroši koji dinar više. Naučite da se oduprete takvim trikovima.
Šta vidimo
Vid je naša najveća slabost. Ono što vidimo uveliko utiče na to kako trošimo. Iako možda nismo svesni toga da su nam neke boje privlačne, a neke odbojne, postoji čak nekoliko nivoa na kojima trgovci baš tako utiču na naš um.
Na primer, crvena boja znači krv i opasnost, odnosno hitnu kupovinu. Tom bojom trgovci ciljaju na osobe koje naglo donose odluke. Crveno takođe označava slatkoću te pojačava agresivno takmičarsko raspoloženje.
Žuta boja simbolizuje slanost, sunce i sreću pa se zato često koristi u kombinaciji s crvenom u restoranima brze hrane. Plava boja predstavlja nebo i dobrodošlicu, no može značiti i gorčinu pa se često koristi za pivo. Zelena boja označava prirodu i kiselost.
Plava i zelena se smatraju opuštajućim bojama i često služe kako bi privukle opreznije kupce. Roza i svetloplava privlače povodljive osobe, a tamnoplava i tamnozelena kupce koji pametno troše.
Šta njušimo
Ne postoji čulo kojim trgovci ne pokušavaju da izmanipulišu. Mirisi izazivaju sećanja pa ćemo u delovima s kupaćim kostimima često moći da namirišemo kokosovo ulje koje nas asocira na godišnji odmor. Dečji štaandovi će tako mirisati po puder za bebe, a u prodavnicama donjeg veša će koristiti jorgovan.
Neurolog Alen Hirš otkrio je kako su kupci voljni da plate deset dolara više za par patika u prostoru koji ima neki miris, nego što bi platili u prostoru bez mirisa. Jednostavni mirisi su ključ uspeha jer složeni mirisi samo zbunjuju kupce.
Neurolog Rodžer Duli kaže kako je moguće odupreti se tim veštačko stvorenim porivima kratkim razmišljanjem. Umesto da samo zgrabite sveže pečeno pile ili svež hleb, trebalo bi samo da razmislite da li vam su vam to pile i hleb neophodni.
Šta dodirujemo
Kako se osećamo u datom trenutku takođe znatno utiče na odluku da li želimo nešto kupiti ili ne. Ako nam je toplo i udobno, bićemo popustljiviji. Retko ćete u velikim trgovinama doživeti da vam je prehladno ili prevruće.
No, manipulacija ne staje samo na našem okruženju, već se proteže i na lični kontakt. Na primer, kada dogovarate cenu automobila ili neko veće ulaganje, trgovac će vas smestiti u udobnu fotelju kako bi izazvao slabost pri cenkanju.
Nekoliko istraživanja takođe je pokazalo kako nežan kratki dodir izaziva poverenje i blagonaklonost.
Šta čujemo
Zvuk utiče na ritam naših srca i na naše moždane talase. Muzika kod ljudi izaziva lučenje hormona koji nam popravlja raspoloženje. Klasična muzika nas upućuje na kvalitet, lagana muzika izaziva želju za dužim ostankom, dok se brzi ritam koristi u restoranima brze hrane kako bi nas podstakao da što pre završimo s obrokom i oslobodimo svoje mesto za nekog drugog.
Različiti žanrovi muzike takođe povoljno utiču na kupovinu različitih predmeta. Prodavnica igračaka koristiće drugačiju muziku od one koju čujemo u prodavnicama donjeg veša.
Kako se odupreti?
Najlakše ćete se odupreti manipulacijama ako ih prepoznate. Već samo poznavanje metoda koje se koriste u prodavnicama čini vas spremnijim na otpor. Uzvičnici i određeni fontovi pokušaće da vas navedu da mislite da je nešto povoljnije ili se teško nabavlja, no nemojte se prevariti.
Razmislite pre nego što nešto kupite, da li vam to zaista treba ili ste možda zapravo poklekli pred svim tim mirisima, zvukovima i šarenim bojama.
Izvor: tportal.hr
M.K.