Reportaža: Terraneo fest, treći dan

Piše: Žikica Milošević

Sunce je tek zalazilo nad Šibenikom i bacalo je čudne senke nad morem kod Zablaća, mesta gde se odraža festival. Malo je sve ovo rano za mene, 20:45h, a eto i The Horrorsa koji nastupaju, po nekom svom suludom običaju, uvek u zalazak sunca. Tako su uradili i na Exitu. Ali opet, to svetlo, taj njihov vajb stilizovanih mladića iz UK, te pantalonice, fizurice i sve ostalo, nekako je imalo za cilj da pojača ceo užitak. Počeli su pred malo ljudi, koji su verovatno jurili sa plaža u tom trenutku, tuširali se i kupali i šminkali. Od prvog trenutka je bilo jasno da će biti jako dobro. Bolje nego na Exitu pre par godina: da li su uvežbaniji ili šta već, ali su dečaci iz Britanije konačno više od najbolje nove stvari i postali su klasika. Ako si muško, možda ćeš želeti da ličiš na njih. Ako si žensko, možda ćeš želeti da ih imaš. Anyway, sjajan početak, dark i energetičan, za zalazak sunca.

The Vaccines? OK, najbolji novi bend ovih godina, ali kakav šok u ondnosu na stilizaciju The Horrors. Liče na neki Ex-Yu-Rock bend sa kraja 80-ih koji peva na seoskoj slavi. OK, nisu hipsteri i neću im zameriti, odlični su. Mešaju američki rok i britansku popičnost, iako me nedostatak želje za lepim oblačejem i friuzre koje liče na frizure pratećeg benda Bajage iz 1988. malo zbunjuju. Ako je vitange i retro, možda je krivom smeru retro, što bi rekli ovde. Ali, odlično. If you wanna come back, it’s alright, it’s alrgiht, it’s alright if you wanna come back to me… Zarazno. Ono što pop muzika sa gitarama jeste.

Inače i ovde imaju tokene. Samo što dođeš i kažeš, daj mi jedno pivo, a oni ti na šalteru za razmenjivanje tokena daju, kao u kazinu, jedan žeton od 10 a drugi od 5 kuna. Pa ih ti kombinuj. Kocarnica đir (izraz odavde). Nema posebnih „novčanih jedinica“ za svako piće kao kod nas. OK, naučio sam se, kažem, „Daj mi tokene za 50 kuna“, umesto „Daj mi 3 piva“. Imaju i neka platna gde se probaci glava i na njima piše „I’m with hipster“, i to muško pokazuje na žensko a žensko na muško. Dobra fora. Slikamo se. Ja ličim sa onom probačenom glavom, pocrnelim nosom i tenom a la Gipsy Kings na uličnog svirača. Smešno je i zabavno. Na Mess Hall, što je neka vrsta Chill Out stagea, slama i spavanje, ležanje. Posle toga si pun slame, u kosi, u majici, u čarapama. To je starinski lazy bag. DJ-ka pušta britpop i ex-yu alter-nostalgiju, EKV, Kazalište, Azra. Svi klinci sve znaju. Impresivno. Želja za normalnošću je jača od gluposti. Could life ever be sane again?

The Roots? OK, postoje ljudi koji vole hip-hop, i ja ih poštujem kao takve. Privukli su mnogo ljudi i bili dugi, na oduševljenje obožavalaca ritma. Not my cup of tea, not at all. Ali hajde, ipak je to bend koji je bio najvećim slovima najavljivan ove godine. Tune Yards vrlo dobri. Nikad čuo do sada. Posle, davno čekani nemački elektropop duo Digitalism. Plavi Nemac i crni Turčin, isto obučeni, kao mešavina Kraftwerka i britanskog sintpopa i nemuštih tehno-partija, demonstrirali su sve čime se Evropa odlikuje i razlikuje od SAD. Da, na kraju obična pesma sa običnim pevanjem. Masa u delirijumu, hit. Shvatio sam da postoji mnogo njihovih pesama koje plaču za pevanjem. Šteta.

Cene su slične kao naše. 15 kuna je jedno obično piće. 2 evra. Većina ljudi je iz Hrvatske i Slovenije. Ali, tek mu je druga godina. Proširiće se dobar glas o festivalu i biće sve veći i veći. U pauzama muzike obilazimo plaže. Muzika sa brčkanjem. Vetar nas osvežava i uznemirava. Slike u sumrak su prelepe. Kada bih došao u ovaj kraj sveta da nisu smislili Terraneo? I uostalom, kada bi neko došao da se brčka u u Dunavu i gleda najveću tvrđavu u Evropi da neko nije smislio Exit? Biće festivala sve više, s obzirom da para više nema od prodaje ploča, i piraterija je uslovila da svi znamu svu muzika i ne plaćamo je, i svirke  su ono što bendovi žele, a ne mi. Biće sve bolje. Radujem se sledećim letima.

Foto: Walter Sirotić, Nikola Zelmanović, Tomislav Sporiš, Zvonimir Ferina

*Nastavak reportaže iz Šibenika tokom naredna dva dana trajanja Terraneo festivala pratite na našem portalu 

Zahvaljujemo se autoprevozniku “Lasta” na realizaciji reportaže. www.lasta.rs