Učite od najboljih: 6 načina da budete produktivniji na poslu

Da li ponekad osećate da zaostajete za poslom? Znate li koliko ste dana u nedelji istinski produktivni? Ljudi u proseku rade 45 sati nedeljno, ali smatraju da je više od trećine tog vremena, odnosno oko 17 sati, neproduktivno.

Svi bismo mi mogli da budemo produktivniji, ali, s druge strane, niko od nas ne želi da završi kao radoholičar. Bilo bi sjajno kada bismo uspeli da uskladimo tonu obaveza i privatan život, ali kako to da izvedemo?

Tim Feris, autor bestselera “The 4-Hour Workweek”, podelio je sa nama šest saveta potrkepljenih naukom i iskustvima ljudi koji važe za izuzetno produktivne.

Kontrolišite svoje raspoloženje

Većina poslova od nas zahteva da se ponašamo kao roboti i zanemaruju naša osećanja koja mogu biti ogroman izvor produktivnosti.
Ako vam dan počne bez frustracija, lakše je postići stanje fokusiranosti. No, ako od ranog jutra počnu da zvone telefoni i stiže tona e-mailova, to nije dobro. U startu ne kontrolišete situaciju i provešćete ostatak dana reagujući i i na bitne i nebitne stvari.

“Prvih 80-90 minuta u mom danu variraju što je manje moguće. Mislim da je rutina važna kako biste osećali da imate kontrolu nad stvarima, što smanjuje osećaj anksioznosti”, kaže Tim.

Način na koji započinjete dan ima veliki uticaj na produktivnost. Raspoloženje je ključno za efikasniji rad, a to potvrđuju i istraživanja: lekari koji su pre postavljanja dijagnoze bili u dobrom raspoloženju, pokazali su tri puta veću inteligenciju i kreativnost od lekara koji su se nalazili u neutralnom stanju. Njihove dijagnoze su bile za 19 procenata tačnije. Ista situacija je i sa studentima. Dobro raspoloženi studenti matematike su na testu daleko iza sebe ostavili svoje kolege koje su bile u neutralnom stanju. Izgleda da naš mozak najbolje funkcioniše kada smo pozitivni.

Ne proveravajte e-mail kada se probudite

“Mnogim ljudima ovo zvuči neverovatno. Ne moga da zamisle da im dan počne, a da ne provere poštu ili društvene mreže. Zbog čega je to velika greška? Vi svoje najproduktivnije sate poklanjate tuđim ciljevima umesto da radite na svojim”, smatra Tim Feris.

Istraživanja pokazuju da proveravanje e-mailova podiže nivo stresa, čini vas džangrizavim i zavisnim više nego što to mogu da urade cigarete i alkohol. Da li stvarno želite da vam tako započne dan?

Da li je uopšte potrebno da uradim sve te poslove?

Mnogi ljudi se pitaju zbog čega je nemoguće postići sve što su zacrtali. Odgovor je jednostavan: zato što rade previše stvari. Pre nego što započnete neki posao, zapitajte se da li on uopšte i treba da se uradi?

“Problem sa mnogim savetima koji govore kako biti produktivniji je u tome što stavljaju akcenat na brzinu rešavanja zadataka. Većina stvari koje ljudi rešavaju brzo uopšte ne bi ni trebalo raditi. Ironično je to da se stalno žalimo na nedostatak vremena, a ponašamo se kao je ono bezgranično. Treba da se bavimo samo onim što je je zaista važno, i ničim više”, filozofski zaključuje Tim Heris.

Međutim, da li tako stoje stvari u realnosti? Istraživanja pokazuju da rukovodioci u firmama više postignu ako prvo naprave jasan plan rada.

Statistička analiza u Indiji pokazala je da prihodi u preduzećima rastu sa povećanim brojem radnih sati njihovih rukovodilaca. Ono što je zanimljivo u svemu tome je da je ta korelacija jasno vidljiva kada su u pitanju planirane aktivnosti. Vreme rukovodilaca je ograničeno i dragoceno, i njegovo planiranje povećava šanse da se ono produktivno iskoristi.

Fokus, Fokus, Fokus

Ed Halovel, profesor medicine na Harvardu, smatra da je u savremenom društvu hiperaktivnost i nedostatak pažnje kulturološki uslovljen.

Da li je moderan način života trajno oštetio našu sposobnost fokusiranja? Ne. Stvar je u tome što je danas čovek, više nego ikad, izložen velikoj količini informacija i stvarima koje su dostupne 24 sata na dan.

“Fokus je sposobnost da svesno ograničimo broj opcija koje su nam dostupne. To nije neka magična sposobnost. Dovoljno je zatvoriti se u sobu u kojoj ne postoji ništa što bi nam odvlačilo pažnju i razmišljati o problemu koji treba rešiti. To je to”, kaže Tim.

Rukovodioci u firmama bivaju prekidani u poslu svakih 20 minuta. Kako išta uspevaju da postignu? Tako što rade od kuće u periodu od 90 minuta, gde niko ne može da ih uznemirava.

Sada sigurno pomišljate “ali ja imam i drugih obaveza. Imam sastanke, potreban sam šefu, žena me zove dok sam na poslu. Nema šanse da se izolujem od sveta”. Vama je potreban sistem.

Razvijte svoj sistem

Postoji neverovatno mnogo produktivnih ljudi i njima je zajednička jedna stvar – oni imaju rutinu!

“Definisanje rutine i sistema je mnogo važnije od samodiscipline. Mislim da je ona precenjena. Dobri sistemi funkcionišu zato što stvari počnu da se odvijaju po automatizmu i ne zahtevaju snagu volje. I svi veliki geniji su imali svoju rutinu koja im je pomagala u radu”, smatra Tim Feris.

Kako da počnete da gradite svoj sistem? Postavite sebi pitanje: koje su to aktivnosti koje podstiču, a koje sputavaju moju produktivnost? Eliminišite ove poslednje u što je moguće većoj meri.

Napravite listu obaveza

Definišite jednu do dve najbitnije obaveze koje imate sutradan da obavite. Uradite to pre večere. Istraživanja pokazuju da je najbolje da budete što određeniji i da ih zapišete na papir. Zapisivanje obaveza oslobodiće vas od anksioznosti i omogućiće vam da uživate u svom slobodnom vremenu.

Kada kažemo reč “produktivnost”, to zvuči kao da pričamo o mašinama. Međutim, ovde se zapravo radi o osećanjima. Kako biste trebali da se osećate dok radite? Zauzeto. To ne znači da treba da vijate rokove i da ste prenatrpani poslom.

Kada naučite da budete produktivni, imaćete više slobodnog vremena. Iskoristite ih da usrećite sebe i ljude do kojih vam je stalo.

Autor: Life Content