Utisak meseca: Outdoor izazov dugačak 1.200 kilometara!
„Lepota i zdravlje“ se nedavno našla na najpoznatijem biciklističkom maratonu u Francuskoj – „Pariz-Brest-Pariz“, zahvaljujući Luki Lakiću, biciklisti i uredniku portala www.outdoorserbia.com, koji je logo našeg magazina nosio na svom dresu i biciklu.
Foto: Privatna arhiva
“Pariz-Brest-Pariz je Vudstok na biciklima. To je najpoznatiji i najstariji maraton u Evropi, sa oko 6.000 učesnika iz svih zemalja, na svim zamislivim vrstama bicikala – tandem, solo, ležeći, kastomizovani bicikli, ljudi u svakojakim kostimima… U životu svakog maratonca, to je događaj koji se nestrpljivo čeka. PBP je preteča čuvenog „Tour de France“, a radi se o vožnji dugoj 1.200 km koju treba završiti za određeni vremenski rok”, saznali smo od Luke dok smo se pozdravljali s njim pred put na čuveni maraton.
Foto: Privatna arhiva
Članak se nastavlja posle reklama
Više o maratonu Pariz-Brest-Pariz možete pročitati OVDE.
Sada, nakon povratka, sumiramo rezultate…
Start: Čekate polazak. Kako izgleda scena koja vas okružuje? O čemu vi u tom trenutku razmišljate?
– Start je, zbog niza okolnosti, “scena” koja zapravo jako dugo traje. Zbog same činjenice da oko 6.000 ljudi učestvuje u događaju, da svaki deo protokola ima više faza, te se i startuje u grupama. Na startu vlada prilično uzbuđenje. Svako čeka svoj red i trudi se da što više upije tu jedinstvenu festivalsku atmosferu oko sebe – neverovatni broj ljudi koji je spreman da se odrekne toliko toga i uloži toliko sebe kako bi prisustvovao ovakvom događaju. Entuzijazam i želja za upoznavanjem osećaju se kod svih, i odjednom, iako smo sa svih strana sveta – više nema stranaca. Svi imamo zajedničku temu i postajemo velika zajednica ljudi koje okuplja strast za istim sportom.
Članak se nastavlja posle reklama
Foto: Privatna arhiva
Put: Kakav je predeo kojim se vozite? Kroz koja mesta prolazite?
– Iz breveta “Pariz-Brest” proisteklo je mnogo sličnih događaja po svetu. Međutim, ono što ovaj verovatno najviše izdvaja jeste njegova dugovečnost – prvi se održao pre čak 124 godine i od samog početka velika je senzacija u Francuskoj, posebno u mestima koja su na ruti. Ono što je mene fasciniralo jeste brojnost ljudi koji su izašli porodično da podrže potpune neznance koji im prolaze kroz grad biciklima – neki su pripremili transparente podrške, neki palačinke i kafu za sve učesnike (o, kako smo im se radovali 🙂 ), neki jednostavno izađu ispred kuće i navijaju. U svim tim manjim i većim mestima usput osećala se zaista posebna atmosfera, i to je nešto što je na mene ostavilo zaista jak utisak, jer daje snagu da se nastavi i kad je teško, i kad se umorite, i kad je težak uspon pred vama, a vi iscrpljeni i neispavani…
Članak se nastavlja posle reklama
Foto: Privatna arhiva
Slike koje nećete zaboraviti: ljudi, pejzaži, okolnosti…
– Podeliću s vama nešto što će delovati čudno, to je utisak koji mi se formirao zapravo tek po povratku. Svugde usput preduzetni ljudi duž rute napravili su male biznise za ovu priliku – svi nešto nude, prodaju i privređuju. Jedna od stvari na prodaju je i – spavanje. S obzirom na to da maraton traje 90 sati te da je fizički zamor izuzetno veliki, svako grabi priliku da makar malo odspava na kontrolnim tačkama duž puta. Za 5 evra imate priliku da se ispružite na, u tom trenutku neverovatnom luksuzu – golom dušeku! Danas kada ponovo gledam slike i snimke sa te ture, ne mogu a da se ne zapitam šta je to što nas vodi i motiviše te smo spremni da se podvrgnemo takvom naporu pri kojem nam dusek deluje kao neverovatan luksuz?
Foto: Privatna arhiva
Foto: Privatna arhiva
Očekivanja VS realnost: kako ste događaj zamišljali pre puta u Francusku, a šta vas je dočekalo?
– U pripremama za ovako veliki događaj čovek je uvek znatiželjan pa se trudi da što više sazna unapred – da pročita, pogleda na internetu, čuje od onih koji su to već prošli… Sve to pomaže, ali je utisak neposrednog doživljaja i dalje izuzetno jak.
Ipak, jedan od najjačih utisaka za mene je bilo veliko mnoštvo ljudi koji su došli iz celog sveta, posle dugotrajnih i napornih priprema da bi vozili tako težak maraton – uz to mnogi u svojim zrelim godinama. Zanimljivo je da je prosek godina učesnika preko 40! Ima nešto u toj vrsti podviga što podrazumeva životno iskustvo, strpljenje i upornost da se dobije prilika za učešće u takvom događaju, koji predstavlja neverovatno iskušenje i na fizičkom i na psihičkom planu… Dosta toga novog čovek sazna o sebi, svojoj volji i životnim prioritetima. To je takva vrsta napora kada čovek iz sebe izvlači i ono što nije verovao da može. Verujem da u svima nama leži mnogo veća snaga od one koju mislimo da posedujemo, ali potreban je pravi splet okolnosti (nameran ili slučajan) da počnemo da spoznajemo svoje granice, a onda i da ih pomeramo.
Članak se nastavlja posle reklama
Priredila: Jasmina Ubiparip
Foto: Privatne fotografije