VENČANJE je njihov posao!

Za venčanja je karakteristična prijatna i pozitivna atmosfera u kojoj taj važan čin protiče. Ljudi su lepo raspoloženi, ozareni i nasmejani i takav „štimung“ ne može da pokvari čak ni povremena nervoza zbog žurbe ili treme.
Utisak o svemu tome za čitaoce našeg lista prenose vlasnice ugledne agencije za organizaciju venčanja i dama koja naše devojke oblači u pariske venčanice.

Natašina ideja Kad smo suprug i ja, pre nekoliko godina, odlučili da se venčamo, zamislili smo romantičnu, neobičnu – avanturističku svadbu. Pošto smo oboje zaljubljeni u Afriku, otputovali smo u sopstvenoj režiji na Zanzibar, prelepo ostrvo nadomak Tanzanije. Venčali smo se na plaži, matičar je bio crnac, kao i svedoci. Posle ceremonije venčanja i večere uz zalazak sunca usledilo je nezaobilazno kupanje u okeanu. Tada sam pomislila da u Srbiji postoji mnogo ljudi koji, poput nas, ne žele klasičnu svadbu, ali nemaju dovoljno vremena ili ideja da sebi prirede nešto posebno. Zato sam odlučila da, zajedno sa svojom dugogodišnjom drugaricom Teodorom, otvorim agenciju koja će organizovati zanimljiva i maštovita venčanja.

„Zadatak“ mladenaca je da uživaju Najčešće nam mladenci saopšte kako bi voleli da izgleda njihovo venčanje, a onda im mi, u skladu sa tom osnovnom idejom, ponudimo nekoliko mogućih lokacija i varijanti žurki. Na „našim“ svadbama nema klasičnih procedura, što je i logično jer oni koji nam se javljaju žele da pobegnu od tradicionalnih „svadbenih pravila“. Zamišljene su tako da mladenci imaju samo jedan „zadatak“ – da se lepo provedu, a naš je da im to omogućimo. Kako bi sve savršeno funkcionisalo, pripreme traju oko mesec dana, nekad i duže, ukoliko su pred nama specifični zahtevi u pogledu lokacija. Moramo da pomenemo i žurke iznenađenja koje su sada veoma moderne. Da bi ovakve zabave u potpunosti uspele, u priču uključujemo devojku ili mladića osobe kojoj se sprema iznenađenje, što više prijatelja, roditelje…

Nema nerešivih situacija Tokom leta i početkom jeseni, garden party veoma je popularna svečanost, kao i svadbe na vojvođanskim salašima. Sve češće se parovi odlučuju za stranu muziku, a neretko ceo posao biva poveren DJ-u. Kad se pripremaju zabave na otvorenom, najviše brinemo da nas baš tog dana ne zadesi ružno vreme. Budući da ništa ne prepuštamo slučaju, imamo rešenje i za oblake. pronašle smo firmu koja, za samo četiri sata, isporučuje i montira one divne, bele šatore, kakve viđamo i u filmovima.

Svadba na salašu bez struje Najviše vremena i truda iziskuju svadbe na neobičnim mestima. Tada moramo da obezbedimo kompletnu infrastrukturu. Nedavno, kad smo organizovale svadbu na jednom nekomercijalizovanom salašu, dopremljeno je, bukvalno, sve – escajg, salvete, stolovi i stolice, rasveta, ozvučenje…

One brinu o detaljima, oni o finansijama Pripreme za svadbu protiču u atmosferi velikih očekivanja, najlepšim emocijama i povremenom nervozom. Pozitivna trema je sastavni deo te priče, ali bilo je i mladenaca koji su do te mere bili flegmatični, da smo nas dve imale osećaj da smo mi mlade a oni organizatori. U većini slučajeva, mladoženje svojim budućim suprugama, džentlmenski prepuštaju da odluče o većini detalja vezanih za svadbu, a oni vode računa o finansijama.

Kako odabrati venčanicu: ALEKSANDRA GRUJIČIĆ, butik MATRIMONIA

15 godina u svetu venčanica Moji roditelji su dugo živeli u Francuskoj, pa sam veoma često odlazila u Pariz. Gledajući izloge sa predivnim venčanicama, pomislila sam da bi takva radnja mogla da postoji i u mom rodnom Čačku. Ubrzo smo sklopili ugovor sa „Matrimonijom“, čuvenom modnom kućom specijalizovanom za venčanice. To je bilo pre petnaest godina, dakle u veoma lošem periodu za posao. Igrom slučaja, i radnja u Beogradu otvorena je u „rđavom“ trenutku. Bilo je to 1999. godine, neposredno pred bombardovanje. Sa suprugom sam krenula u Pariz po naručene venčanice, onog dana kad su pale prve bombe. Kad su nas ugledali, Francuzi su me pitali da li smo normalni. Nikako im nije bilo jasno zašto insistiram da ponesem venčanice, kad su oni spremni da ih čuvaju nekoliko meseci. Na tu mogućnost nisam ni pomišljala, jer nisam želela da se poigravam osećanjima devojaka koje su ih željno iščekivale.

Svaka devojka nađe pravu venčanicu Svojevremeno su devojke „bežale“ od venčanica, jer im se nisu sviđale šljokice, biserčići i „sto metara“ satena. Mi smo im pokazali da venčanica može da bude raskošna i na drugačiji način i njima se to dopalo. Vrlo lako su prihvatile i plave i roza i bež venčanice i korsete kombinovane sa suknjama… Buduće mlade, u 90% slučajeva, dođu s jednom idejom, a kad isprobaju nekoliko modela, stignemo do sasvim „druge priče“. Venčanica je haljina koju ne nosite svaki dan, pa zato i ne možete imati predstavu šta će vam najbolje stajati, pa ni šta, zapravo, želite. Međutim, sigurna sam da svaka devojka nađe svoju haljinu ili haljina devojku.

Kupiti ili iznajmiti Kad sam otvorila salon, venčanice su se uglavnom kupovale, a od 2000. situacija se polako menjala. Danas je uobičajeno iznajmljivanje. Ubeđena sam da navike diktira životni standard. Venčanice koštaju od 600 do 1.200 evra. Svake godine, u julu „Matrimonija“ predstavlja kolekciju venčanica za sledeću godinu. One za koje mislimo da će se najviše dopasti devojkama odmah poručujemo. Kasnije nam stižu katalozi, iz kojih buduće mlade mogu da biraju modele.

Običaji preuzeti iz filmova Kad čujete priče „šta sve valja a šta ne valja“ uraditi na dan venčanja, zaključite da je najbolje da ne izlazite iz kuće. Svojevremeno je jedan paroh došao sa svojom budućom suprugom da zajedno odaberu venčanicu. Kad smo mu pomenuli da „nije dobro da mladoženja vidi mladu u venčanici“, gotovo se naljutio. Rekao nam je da je ta priča sujeverje i objasnio da je taj običaj, kao i mnogi drugi, preuzet iz američkih filmova. Naime, ako su mlada i mladoženja pravoslavne vere, on dolazi po mladu i, samim tim, vidi je u venčanici i pre čina venčanja. Kod katolika, nevestu otac dovodi do oltara, tako da je mladoženja tek u crkvi vidi u venčanici.

Tekst: Brankica Treskavica; foto: Mladen Sekulić