Vlasnik EUROSALONA otvorio vrata luksuzne vile na moru

Branislav Stojaković, vlasnik Eurosalona, posao sa nameštajem započeo je gotovo pre dve decenije, a danas je lider na tržištu. Skladan uspešan bračni par, Branislav i Ljubica Stojaković, zajedno su četiri decenije, od čega sutrideset dve godine u srećnom braku. Imaju dvoje dece -dvadesetdvogodišnju Emiliju, koja studira umetnost u Italiji, i tridesetogodišnjeg Nikolu koji živi i radi u Beogradu. 

Uvek vedri i nasmejani Stojakovići, zaljubljenici u istočnjačku kulturu, uživaju u svakodnevnim malim životnim radostima. Osim u prostranoj vili u Beogradu, letnje mesece provode u Ljutoj u Bokokotorskom zalivu, gde imaju savršenu oazu za odmor. Prelep letnjikovac nalazi se na samoj obali mora, umirnom delu, koji mnogi nazivaju mali Sen Trope.

Pedeset metara uz more smeštene su kuće stare preko sto godina, od kojih svaka ima svoju pontu na obali -mesto za odmor i usidravanje brodića. Baš takvu kapetansku kuću, nadomak četiri stotine godina stare crkve, pre nekoliko godina kupio je bračni par Stojaković i potpuno je renovirao, zadržavši patinu spoljnog izgleda primorske, kamene kuće. Ona odiše toplim tonovima, a stara primorskatradicija zadržana je u zidovima ipodovima od kamena. 

Uz pomoć arhitekte i dizajnera enterijera Bojana Dropca, i Ljubica je doprinela osmišljavanju ovog idealnog prostora za odmor.

-Primećuje se da se ženska ruka umešala u izgled kuće i enterijera. Ona je autentična i po načinu rekonstrukcije na ovim prostorima, jer niko do sada ovde nijenapravio atrijumsku kuću. Atrijum smo napravili od stare kuće, a iza njega dodali novu. Ljuta vas tera na meditaciju, tu vreme staje.Opuštamo se, nema galame ni kafića, to je za nas pravo uživanje. U Budvu, koja je poput Las Vegasa, odem samo da bih shvatio koliko mi mir Ljute odgovara -šaljivokaže Branislav, koji uprkos brojnim obavezama pronalazi ravnotežu i slobodno vreme provodi sasvojom porodicom, ali i u čestomdruženju sa prijateljima.

Koliko provodite vremena u Ljutoj?
-Obično leti ostanemo oko mesec dana. Za to vreme posećuju nasbliski prijatelji, ali i oni koji nisu tako bliski, uvek je interesantnosresti nekog na moru. Tu je druženje lepše nego u Beogradu.
U blizini je jedan poznati restoran,pa mnogi svrate kod nas posle večere. Okupljamo se oko masivnog trpezarijskog stola koji smo doneli sa Balija. Težak je četiri stotine kilograma i namenjen je za dvanaestoro ljudi. Takođe sa Balija doneli smo izrezbareni sto, na koji smo postavili staklo. On je antikvitet načinjen od njihovog drveta merbau, i star je trista godina.

Kako ste uklopili staru kuću uz novi deo?
– Sa nekadašnje stare skinuli smo krov i od nje napravili atrijum koji služi za odmor, i tu rado provodimo vreme. Zidovi, debljine jednog metra, ostali su isti kao pre više od jednog veka, nismo ih dirali prilikom renoviranja. Iza atrijuma podigli smo kuću iste površine sa krovom, u kojoj su smeštene sve prostorije. Iza tog stambenog dela nalazi se bazen, u visini drugog sprata. Slap se poput vodopada sliva u rezervoar u prizemlju, što stvara zanimljivu sliku. Atrijum koristimo kao malu baštu, ali samo nekoliko metara od kuće je ponta, mesto na obali gde provodimo najveći deo dana, posebno večeri. Tu se kupamo i uživamo pored vode.

Koje ste materijale koristili u izradi nove kuće?
– Prirodne, poput kamena i drveta. Jedino je terasa sa bazenom u staklu i inoksu, zbog padavina.

Imate i baštu koja se nalazi iza kuće.
– Bašta je u nivou bazena, sa mnogo palmi, jer se teren podiže ka kraju kuće koja je celom dužinom na uzbrdici. Kuća zapravo ima dva nivoa: jedan je nivo mora i ulice, a drugi je na visini na kojoj su bazen i dvorište iza kuće.

Bazen je vrlo neobično dizajniran.
– Na visini je, pa se voda preliva i slap pada u dvorište, u prizemni nivo kuće, gde je smešten rezervoar koji prihvata vodu. On izgleda poput malog bazena i nalazi se u atrijumu, a zatim voda kruži i vraća se u bazen pomoću pumpi. Voda prolazi kroz filtere, a skuplja se putem padavina, pa je malo slana.

Da li se radije kupate u moru ili u bazenu?
– U moru, voda je čista. Pored kuće se u more uliva reka Ljuta, koja je ponornica. Po njoj je mesto i dobilo ime. Ta reka stalno pročišćava stajaću morsku vodu, čija čistoća može da bude problem u bokokotorskom zalivu. U bazenu se kupamo kada je nevreme, kada duva bura ili jugo. Padavine su ovde česte zbog sudaranja dve klime – kontinentalne i mediteranske. Takođe, u mestu se oseća svežina koja dolazi od planina, pa nema velikih žega.

Koje su vam aktivnosti kada ste na moru?
– Blizu je Perast sa dve prelepe crkve, a i Kotor je pravi biser primorja, veoma liči na Dubrovnik. Ovde ima šta da se vidi, rado obilazimo lepa mesta. Boka je pod zaštitom Uneskoa, to je specifičandeo Crne Gore. Karakteristična je po mirnom moru, koje je idealno za skijanje na vodi. Za razliku od otvorenog mora, gde retko postoji prilika da se voda toliko smiri da bibila dobra za skijanje, ovde je savršena. Taj sport ja i moja deca rado upražnjavamo.

Ko više provodi vremena u vašem domu na primorju, deca, Ljubica ili vi?
-Sve je stvar dogovora. âesto Ljubica i ja tu boravimo sa prijateljima ili dođu deca sa svojim društvom. Naravno, kada je porodica na okupu, onda ne zovemo prija telje već uživamo u zajedničkom vremenu.

Tekst: Nadežda Jokić Foto: Risto Božović