Weekend Media Festival: Krivo je more

Treći po redu Weekend Media Festival u Rovinju okupio je 2.000 gostiju zainteresovanih za teme i dileme iz domena medija u kojima rade, kao i za „rubne“ delatnosti kojih se dotiču, ali i za opušteno ranojesenje uživanje u prelepom Rovinju.

Opuštena atmosfera je jedan od izraza kojima sami organizatori opisuju ovaj festival i čini mi se da se nalaze u rizičnoj situaciji da mu „opuštenost“ zaista postane glavna odrednica, što bi bilo šteta.

Naime, teme i naslovi koje organizatori definišu još početkom godine su zaista inspirativni i obećavajući. Pohvala!

Sledeći korak je odabir forme u kojem će se tema prezentovati. Mislim da danas ima malo ljudi kojima treba dopustiti da govore 60 minuta, a i ako ih ima, plašim se da oni nisu na WMF. Nakon TED talks iskustava (kratki govori najeminentnijih svetskih stručnjaka iz domena tehnike, entertejmenta i dizajna, u šta se na kraju spakuju sve moguće sfere ljudskih saznanja, koje možete čuti na TED konferencijama po celom svetu, a od prošle jeseni i u Beogradu), navikla sam, i to mi se veoma dopada, da suštinu priče čujem u govoru od najviše 20 minuta. U suprotnom, ljudi zaglibe u opštim mestima, anegdotama, scenama iz porodičnog života.

Slično se dešava i na okruglim stolovima sa desetak učesnika. Sa psihološke tačke gledišta, grupa te veličine je prevelika da bi se napravila dobra dinamika sa konfrontacijama i burnim eksplozijama. Ponekad se desi da trenutak kada moderator okruglog stola skine sako bude najživlji momenat dešavanja. Kada mini-busom iz Novog Sada stigneš u Rovinj nakon 12 sati putovanja ili pak kupiš avio-kartu i platiš kotizaciju od 450 evra – očekuješ mnogo. Opravdano.

Paneli sa tri ili četiri sagovornika su za sada moj favorit. Na primer, paneli „Ko nosi Pradu“, „Tinejdžeri, ta čudna bića“ i „30 godina posle“ imali su sasvim zadovoljavajuću dinamiku.

Nakon odabira teme i forme, sledi izbor učesnika.

Bez uplitanja u to ko je koliko kompetentan za koji „content“ (najčešće upotrebljavana reč – ma, neee, govornici su koristili maternji, srpski i hrvatski), pošto smatram da su svi učesnici imali šta da kažu – pitam se zašto to nisu učinili. Pretpostavljam zbog gorepomenute opuštenosti. Mislim da je deo učesnika bio nedovoljno pripremljen ili možda pre nedovoljno motivisan da izađe sa svojim stavom i konfrontira se sa drugima. Posle treba otići zajedno na ručak.

Na primer, na panelu koji je moderirao Srđan Šaper („McCann“) „30 godina posle“, izostavljeno je za publiku najzanimljivije pitanje – Kako je rokenrol mladost (Veran Matić – „B92“, Franci Zavrl – „Pristop“, Ninoslav Pavić – „EuropaPressHolding“) iz osamdesetih uspela da ostane verna svojim idealima, a da se tokom turbulentnih godina pozicionira u blizini vlasti i velikog kapitala? Bilo bi poučno za sve, zar ne? Opuštenost.

Možda je krivo more, rujansko sunce i dobra spiza. U svakom slučaju, srpski govornici su bar, bez razlike, briljirali šarmom i dosetkama, ako ne „big“ ili „long“ idejama o kojima je lepo govorio John Williams iz britanskog „Greya“.

Prvi rovinjski WMF, kada su FB i druge socijalne mreže kao i alternativni vidovi oglašavanja stupili na scenu zajedno sa velikom krizom, doneo mi je mnogo više relevantnih informacija nego ovaj treći (drugi sam preskočila), kada su ljudi iz medija i advertajzinga očito već pomalo umorni od krize (iako su je preživeli jer inače ne bi ni bili tu) i ne baš sigurni u budućnost pred njima. Ipak, verujem da imaju odgovornost pred stotinama mladih ljudi koji se nalaze na početku karijere u medijima, a koji čine veći deo publike.

Coffee i Lunch Break i partijanje u sitne sate ima i dalje istu moć. Da stvori nove poslovne, privatne i poslovno-privatne kontakte. I zato uvek vredi doći u Rovinj tog najvažnijeg rujanskog vikenda.

Neke „contente“ bih ipak rado podelila sa kolegama koji nisu imali priliku da budu u Rovinju, a vredno rade u redakcijama CPG i znaju mnogo toga izrečenog na WMF. Oglašivači, koje su predstavili direktori marketinga velikih kompanija (zanimljivo je da je Srbiju predstavila Ruskinja iz novosadskog NIS-a) zapretili su da će i dalje biti veoma zahtevni u odnosu na marketinške agencije i medije, čak i kada kriza prođe.

I dalje svi govore kako veruju da „print“ nije mrtav, ali da je veoma bolestan i da ga čekaju teška vremena.

PR-ovcima je jednoglasno zamerano da su nekreativni, ali i dalje dobro plaćeni, za razliku od novinara koje je kriza naterala da žongliraju, i to za male pare (dok pokušavaju da izađu na kraj sa PR-ovcima). Za to vreme, „Grey“-kreativac je lepo govorio o tome kako je u marketinškom oglašavanju i imidž-kampanjama „veliku ideju“ zamenila „duuugačka“ ideja, koja se provlači kroz niz medija i doživljava metamorfoze. I kako uopšte treba govoriti o idejama i komunicirati u timu, jer se tako ideje razmnožavaju i rastu.

Zaustavila bih se kod ovih pozitivnih misli, upućenih pre svega redakciji magazina „Lepota&Zdravlje“, koja još uvek pokazuje znake veoma dobrog zdravlja. Nomen est omen!

Tekst: Lidija Ćulibrk