Zadržavanje daha kod beba (1. deo)

Gledati kako dete počinje da zadržava dah i u plaču ne može da diše i poplavi može biti izuzetno strašno. Na sreću, zadržavanje daha nije štetno po dete. Za najkasnije jednu minutu, vaše dete će početi da diše normalno.

Da li ste znali?

• Zadržavanje daha iskusi 1 od 20 dece.
• Postoje neki dokazi da je zadržavanje daha povezano sa genetikom i nasleđem.
• Zadržavanje daha je najčešće kod dece od 1 do 2 godine.

Zadržavanje daha se obično dešava kada bebe ili deca:

• Plaču;
• Uplašena su ili su uznemirena;
• Imaju manju nezgodu i u šoku su.

Deca prvo počnu da plaču, zatim zadržavaju dah i drže ga bez disanja. Ovo deca ne rade namerno – čak iako izgleda da dete zadržava dah zbog nekog straha i izgleda da je namerno, znajte da se ovo nikada ne dešava namerno i smišljeno od strane deteta.

Strašno koliko može biti, zadržavanje daha počne i obično se završi u roku od 30 do 60 sekundi, kada dete ponovo počne da diše i počene da plače ili vrišti. U nekim slučajevima, dete će zadržavati dah dok ne izgubi svest. Kada se to desi organizam automatski počinje da diše ponovo.

Neki slučajevi zadržavanja daha su povezani sa smanjenom količinom gvožđa u krvi i anemijom. Analizom krvi, pedijatar će utvrditi da li je uzrok ovom problemu anemija.

Deca do 6. meseca obično češće zadržavaju dah. Oko 90% dece prestane sa ovim posle 6. meseca života. Zadržavanje daha se može desiti nekoliko puta tokom dana, ali isto tako se može desiti jednom godišnje.

Zadržavanje daha ne uzrokuje dugotrajna oštećenja. Ne postoje dokazi da ova pojava ima štetnog uticaja na mozak.

Šta treba da uradite kada dete počne da zadržava dah

Pratite ovih nekoliko saveta da biste olakšali zadržavanje daha kako bebi tako i sebi.

• Ostanite mirni. Zadržavanje daha će prestati za najviše minut vremena.
• Polegnite dete na stranu i pratite ga/je dok ova pojava ne prestane.
• Ne stavljajte ništa u detetova usta, čak ni svoje prste da biste očistili dotok vazduha. Ako dete počne da se koprca, možete držati detetu glavu, ruke ili noge da biste sprečili povrede.
• Ne drmajte i ne tresite dete ili bebu. Ovo neće sprečiti zadržavanje daha, ali će napraviti ozbiljna oštećenja mozga.
• Utešite drugu decu i odrasle prisutne da je ova pojava bezopasna i da će brzo proći.
• Nekada, tokom zadržavanja daha deca mogu pasti i povrediti se. Ako sumnjate da se dete povredilo, odvedite ga lekaru.

U sutrašnjem tekstu vam donosimo kako da sprečite zadržavanje daha, kao i kada je potrebno obratiti se lekaru.

Izvor: www.klinikaperinatal.com