Zašto nas Žarko zanima?

Bojana Janjušević, urednica Zdravlja

Ovih dana sa nestrpljenjem očekujemo drugo izdanje autobiografije Žarka Lauševića „Godina prođe, dan nikad“. Prvo izdanje je planulo, gotovo istog dana kad se pojavilo na kioscima, pa mnogi od nas nisu uspeli da se domognu knjige.

Verujem da je knjiga teška, jer ispovest čoveka tako strašno opterećenog grižom savesti ne može biti prijatna ni laka za čitanje. Ipak, ja jedva čekam da je pročitam, jer me, kao verovatno i većinu ljudi, zaista zanima šta taj čovek ima da kaže. Neko misli da je kriv, neko da nije, neko sa njim saoseća, neko ga ne razume, ali niko, apsolutno niko, ne može da porekne da je Laušević bio jedan od najznačajnijih likova naše kinematografije. Bez tog fantastičnog glumca naš film jeste siromašniji.

Ljudi će ga uvek pamtiti po tragičnim likovima koje je tumačio i sa kojima su se mnogi poistovećivali, a on, na kraju, i u stvarnom životu podelio sudbinu. Laušević je ovde ostavio trag i zato ljudi hoće da čuju šta on ima da kaže. On stvarno zanima ljude, za razliku od svih onih marginalaca koji svoja pisanija dele na promocijama kozmetike (uz noćnu kremu na bazi krastavca), po modnim revijama i raznim drugim društvenim dešavanjima.

Žao mi je zbog povoda zbog kog je Žarkova knjiga nastala. Ali mi je drago da za nju vlada opšta otimačina, drago mi je jer to znači da ljudi kod nas, ipak, umeju da naprave razliku između onih koji su važni i onih koji nisu.