Žene u sportu: O predrasudama iz ugla Jasne Šekarić

Isti sport. Isto takmičenje. Novčana nagrada? Hmmm… pa i nije baš ista. A novac nije jedina oblast u kojoj je ženski sport podređen u odnosu na muški. Naša novinarka Ivana Spasojević pitala je tri sagovornice čija je profesija vezana za sport na koji bi se način to moglo promeniti, a prva od njih je strelkinja Jasna Šekarić.

Foto: PR / Olimpijski komitet Srbije

Zašto vladaju predrasude da su muškarci uspešniji u sportu? Istina je da žena procentualno ima manje, ali postižu vrhunske rezultate.
Verovatno upravo zato što muškaraca ima više. Recimo, u streljaštvu ima više muških nego ženskih disciplina. Među disciplinama kojima se ja bavim – a to su pištoljske – postoje dve koje su na olimpijskom programu, a muških ima tri. Isto je i s puškom. To je razlog što muškarci osvajaju više medalja nego žene, i samim tim izgleda kao da su uspešniji. Međutim, od OI u Tokiju (2020) to više neće moći biti slučaj, zato što broj takmičara u muškoj i ženskoj konkurenciji mora da se izjednači, te se izbacuje po jedna muška disciplina, a uvode se muško-ženski miksevi. Takve promene moraju započeti propisivanjem pravila, kao što je to učinio Međunarodni olimpijski komitet za Olimpijske igre. Meni je veoma smetalo to što muškarci u streljaštvu imaju jednu disciplinu više, kao da žene nisu sposobne da pucaju i tu treću. Ali koliko god se mi ljutile zbog toga, sama streljačka organizacija dosad nije ništa uradila po tom pitanju. Stalno se priča o tome kako da se žene motivišu i da se što više uključe u sve sfere bavljenja sportom, ali nijedna promena ne može se desiti ”preko noći”. Bitno je da se dešavaju.

Dakle, da li je sport i dalje „muški bastion“?
Sport je odavno prestao biti „muški“. Žene su pokazale da su sposobne za sve discipline u sportu kojima se bave i muškarci. Ali ono što je danas još uvek prisutno jeste to da se, na primer, radije gleda muški nego ženski fudbal, košarka, dizanje tegova… Prosto, po navici, neki sport više „ide“ uz muškarce nego što priliči ženama.

Kakav tretman vi imate, s obzirom na to da ste reprezentativka i višestruka olimpijska, evropska i svetska pobednica?
Veoma sam dugo u sportu i doživela sam svakakve „tretmane“. Šalu na stranu, sport je onoliko jak koliko država ulaže u njega i brine o sportistima. To se kod nas menjalo u skladu s promenama u društvu. Ne bih se vraćala mnogo unazad i objašnjavala kako je u kom periodu bilo. Dovoljno je reći da je podjednako bilo i teških i dobrih uslova. Streljaštvo je sport koji isključivo zavisi od finansiranja države, zato što je, nažalost, veoma malo onih koji su zainteresovani kao sponzori, bez obzira na našu uspešnost.

Šta mislite, kako su teniserke uspele da se izjednače po primanjima sa teniserima?
To isključivo zavisi od medijske popularnosti. U tenisu su najveća primanja upravo kroz sponzorske ugovore. Onog trenutka kad su teniserke počele da budu jednako zastupljene u medijima kao i njihove muške kolege, i primanja su počela da im se izjednačavaju.

Vi ste sinonim za sport kojim se bavite. Sigurno ne postoji osoba u ovoj zemlji koja nije čula za vas. Kao i mnogi drugi sportisti, predstavljate našu zemlju u najlepšem svetlu. Mislite li da ste adekvatno nagrađeni?
Kao što sam već pomenula, streljaštvo je sport koji živi isključivo od finansiranja države. Samim tim, i naše nagrađivanje vezano je za to. U periodu kada sam ostvarivala neke od najvećih uspeha i osvajala olimpijska, svetska i evropska odličja, naše društvo je prolazilo kroz težak period. Drugim rečima, najveći broj mojih medalja ostao je nenagrađen. Izostao je finansijski momenat, ali s druge strane – mislim da se ubrajam u privilegovane, budući da sam mnogo putovala i stekla mnoga prijateljstva. A neke stvari se ne mogu kupiti novcem.

Kako uspevate da pomirite privatnu i profesionalnu sferu života? Da li se ponekad osećate kao superžena? Imate dvoje dece…
Još kao devojčica volela sam sport i pratila ga. Ono čega sam se bojala, uslovno rečeno, jeste da ne zapostavim svoj privatan život i ostanem bez dece. Imala sam prilike da gledam neke sportiskinje koje su život podredile sportu i ostale uskraćene za neka druga zadovoljstva. Nisam želela da mi se to desi. Mislim da dobrom organizacijom žena može sve postići. Po godištima moje dece može se zaključiti da sam planirala privatan život – oboje su rođeni u periodima između olimpijskih igara! Ostavljala sam sebi dovoljno vremena da stignem da se oporavim i na vreme pripremim za takmičenja. Veliko je zadovoljstvo koje osećam zbog uspešnosti „na dva polja“. Mislim da svako od nas pronalazi način kako će živeti svoj život shodno onome koliko ima životne energije i volje da usklađuje stvari. Ono na šta sam najviše ponosna jeste to da, kada se osvrnem i sumiram svoj dosadašnji život, mogu reći da sam – srećna žena!