Boris Režak u susret koncertu u Sava Centru: Razgovor o muzici, novim pesmama i poruci ‘Isti se pronalaze’

Nakon dve rasprodate MTS dvorane i koncerta za pamćenje, kako u produkcijskom, tako i u emotivnom smislu, kao i nezaboravnog nastupa u Narodnom pozorištu u Novom Sadu, Boris Režak nas ponovo okuplja – ovog puta u prestižnoj Plavoj dvorani Sava Centra, 14. oktobra sa početkom u 20 časova. Očekivanja su velika, a umetnik koji je tokom godina izgradio poseban odnos sa svojom publikom, spreman je da ponovo napravi koncert koji će ostati upamćen.

U susret ovom važnom događaju, za Lepota i zdravlje, Boris Režak otkriva sve o svom muzičkom putu, procesu stvaranja novih pesama, i o tome kako uspeva da svaki nastup pretvori u jedinstveno iskustvo koje se dugo pamti. Govori nam i o izazovima sa kojima se suočava, ali i o onoj neuhvatljivoj energiji zbog koje neprestano nastavlja da se bavi muzikom sa strašću i posvećenošću.

Posebno iznenađenje večeri biće i premijerno izvođenje njegove nove pesme Poruka za nju, koja još nije objavljena, a publika u Sava Centru biće prva koja će je čuti – u intimnoj, klavirskoj verziji.

Nakon dva uspešna koncerta u MTS dvorani, ovu godinu zatvarate nastupom u Sava Centru. Kako je došlo do te odluke i šta ovaj koncert za vas predstavlja?

Posle dva uspešna koncerta u MTS dvorani činilo mi se da je pravi trenutak da napravim iskorak. Osetio sam veću podršku publike, sve više ljudi prati to što radim. Želim da ovaj koncert bude još jedan nivo više, i po produkciji, i po emociji. Sava Centar je veći prostor, dolazi više ljudi, i osećam veliku odgovornost da svako od njih izađe s utiskom da je vredelo doći.

Po čemu će se ovaj koncert razlikovati od prethodnih i kako teku pripreme?

Razlika je u svakom detalju. Radimo nove aranžmane, uključujemo gudače, duvače, bend se širi, a svaki segment prolazimo temeljno – prvo u sekcijama, pa svi zajedno. Hoću da sve bude na još višem nivou, tehnički i muzički, ali i emotivno. Radim s ekipom koju poznajem i kojoj verujem, jer jedino tako mogu i ja da budem opušten i prisutan na sceni. Biće i gostiju – nekih očekivanih, a nekih koji će baš iznenaditi publiku. Pripreme traju već tri meseca, ali vremena nikad dovoljno. Ipak, najvažnije mi je da publika oseti koliko mi znači što su tu. To mi je uvek početna i krajnja tačka svega.

Koncert u Sava Centru nosi naziv Isti se pronalaze. Koliko vam je značajan taj naziv i da li ima veze s vašim osećajem da ste sada u pravom trenutku sa svojom publikom?

Naziv nije slučajan. Osećam da sam kroz sve ove godine, sa svim pauzama, sumnjama i usponima, sada konačno pronašao pravu vezu sa publikom. Ne samo u smislu brojeva ili aplauza, već u toj nekoj tihoj, iskrenoj povezanosti. Zato i pišem nove pesme, zato stalno nastupam – ne iz potrebe da se dokazujem, nego jer verujem da muzika ima snagu da nas sve drži na okupu. I da se isti u tom prepoznaju.

Nedavno ste objavili pesmu Sudbina koju smo najavili na portalu, a najavili ste i još jednu novu. Imate li plan da te pesme budu deo koncerta – možda čak i premijerno izvedene?

Sudbina mi je posebno važna i nju ćemo sigurno izvesti. To je pesma koja je ležala u hrastovom buretu 25 godina i sad je sazrela. A što se tiče nove pesme, ona nosi naziv Poruka za nju i još uvek nije objavljena, ali planiram da je upravo u Sava Centru premijerno izvedem, i to samo uz klavir, ako aranžman ne bude završen na vreme. Ne želim da žurim. Neke pesme bolje dišu kad su ogoljene, bez produkcije. Pesma mora da me povuče, da je osetim, da mi se naježi koža. Ako to ne osetim, ne ulazi u repertoar. To mi je jedina mera.

U poslednjih godinu dana objavili ste više pesama, održali velike koncerte, često nastupate sa Markom Miloševićem, a čeka vas i Sava Centar. Kako uspevate da sve to iznesete i šta vas pokreće?

Iskreno, jesam umoran. Ali verujem da će doći dan kada ću moći da kažem da sam ponosan na sve ovo što radim. Ne radim to da bih samo bio prisutan – radim jer osećam da muzika mora da ostane. Da nekim klincima koji dolaze ostavimo nešto smisleno, nešto na šta mogu da se nakače i možda iz toga razviju svoje ideje. Neke moje pesme već se pevaju u horovima, po vrtićima, i meni je to velika stvar. Znam da ne mogu promeniti svet, ali mogu da dam svoj deo. Ne možeš stalno samo da kritikuješ – moraš da daš sebe, da ostaviš trag. To me drži poslednje tri godine, i za to vreme sam napisao, mislim, barem dvanaest pesama. Danas nije teško snimiti pesmu – teško je doći do ljudi, dopreti do njihove duše. A meni je cilj da ih ne ostavim ravnodušnim. Da im nešto klikne, da im popravi dan, makar na tri minuta.

Nedavno ste objavili i prvu gramofonsku ploču. Kako ste birali pesme i ko je radio omot za nju?

Što se tiče pesama, nisam imao velikih dilema. Objaviću i Volume 2, tako da nisam morao da ih sabijem sve u jedno izdanje. Više mi je bilo važno da to zaista izgleda i zvuči kako treba. Što se cover-a tiče, nisam želeo da to bude samo još jedan omot s mojom fotografijom, kao što se često dešava kod solo izvođača. Hteo sam nešto maštovitije, toplije. Došao sam do jednog sjajnog čoveka, Dejana Slavuljica iz Sarajeva, kroki ilustratora koji predaje na Akademiji. Dao sam mu nekoliko svojih ideja i on je to pretočio u prelepu sliku – dvoje zaljubljenih ljudi za klavirom. To ne moram nužno biti ja – može biti bilo ko. Poruka je jasna: isti se pronalaze. Unutra su kroki crteži sa mojih nastupa, stihovi iz pesama, sve vrlo minimalistički urađeno – ali s puno emocije i topline. Želeo sam da se oseti veza između mene i publike, da omot i unutrašnjost albuma vizuelno prenesu ono što se čuje na ploči.

Vaši govori na koncertima su uvek puni humora i zanimljivih anegdota. Deluje kao da se nikada ne držite striktno teme, već spontano prelazite sa jedne priče na drugu. Da li to planirate unapred ili ti jednostavno ide prirodno?

Iskreno, ne planiram ništa od toga. Sve što kažem na koncertima uglavnom je potpuno spontano. Volim da napravim dobru atmosferu i da publiku nasmejem, jer mislim da muzika nije samo pesme, već i druženje i zabava. To je, zapravo, moj način da povežem ljude sa sobom i da im priuštim nešto što nije samo standardni koncert. Moji najbliži često kažu da previše pričam, ali mislim da publika to voli jer dobije drugačiji, opušteniji doživljaj. Ipak, trudim se da ne preterujem, da ne bude previše skretanja sa teme, već da sve bude sa merom i u skladu sa atmosferom na koncertu.

Često na svojim nastupima neke pesme izvodite solo, samo uz klavir, bez originalnog aranžmana. Zašto birate takav način izvođenja?

To mi se često dešava jer neke pesme jednostavno bolje zvuče u jednostavnijem obliku, samo uz klavir ili gitaru. Ponekad aranžman može da pokvari pesmu i oduzme joj deo njene snage, nekih par procenata, što publika može da oseti. Takav minimalistički pristup mi omogućava da pesmu prikažem u njenoj iskrenoj formi i da se energija i emocija bolje prenesu. Na primer, pesma Ljubi me meni lično bolje zvuči uz klavir nego sa kompletnim aranžmanom, jer tu postoji posebna energija koju volim. Zato volim da neke pesme izvedem na taj način. To je moj način da budem što iskreniji prema muzici i publici.

Kako danas vidite ulogu muzike i umetnosti? Koju poruku želite da prenesete kroz svoje stvaralaštvo?

Muzika za mene nije samo zabava ili nešto prolazno – ona je mnogo više od toga. Ona je most koji spaja ljude, čak i kada smo daleko ili kad se svet oko nas menja brže nego što možemo da pratimo. Zato se trudim da kroz svoje pesme i nastupe prenosim istinu i radost, da budem iskren i da stvorim prostor gde ljudi mogu da se povežu, da se smeju, da razmišljaju i da osete nešto dublje.

Da li ste već odlučili kojim pesmama ćete otvoriti i zatvoriti predstojeći nastup?

Što se tiče repertoara za predstojeći koncert, još nisam doneo konačnu odluku o tome kojom ću pesmom otvoriti i kojom zatvoriti nastup. U svakom slučaju, biće mnogo novih stvari jer na sceni će biti veliki bend i sve mora da zvuči savršeno.

Ulaznice za predstojeći koncert Borisa Režaka u Sava Centru, 14. oktobra sa početkom u 20 časova, moćete kupiti online putem linka.

Fotografije: Nemanja Ladar