Kako da postanete #plantlady?

Autorka YouTube kanala GardenIn Mama – organika i ponosna vlasnica organske bašte u kojoj uspevaju i neke nesvakidašnje vrste, Svetlana Marjanović, ima savete za nas

Razgovarala: Jasmina Ubiparip

Da li ste čuli za momordiku, serpent i taro? Priznajemo, mi smo ovo povrće prvi put videli kada je Svetlana podelila fotografije na svojim društvenim mrežama. Raspoloženi za to da se neke nove biljke nađu na vašem tanjiru? Učite od Svetlane!

Kako ste došli na ideju o organskoj bašti?

Iako gradsko dete, odmalena sam imala sreću da gledam mamu kako komunicira sa biljkama u dvorištu dok ih zaliva, a mnogima od njih je sudbina bila da završe na tanjiru. Kasnije sam, uređujući časopis Oaza, internet portal Garden.rs i sajt GardenInmagazin.net, intenzivirala istraživanje kako dekorativnih, tako i jestivih biljaka. Ipak, prelomni trenutak je bio kada je moj život obojio moj sin Vanja. Naime, setila sam se poražavajućih rezultata istraživanja, koji govore o zabrinjavajućem procentu prisustva pesticida u majčinom mleku usled dugogodišnjeg unošenja konvencionalno gajene hrane. Rešenost da mi organska, biodinamička bašta bude prioritet potkrepljena je i saznanjima o neprirodnom genetskom inženjeringu i frankenštajnolikom pačvork DNK modelovanju različitih organizama u cilju povećanja prinosa/prihoda. Najzad, ali ne i najmanje bitan, jeste i hedonistički motiv. Želela sam da moje dete oseti pravi miris i ukus voća i povrća kakav mi pamtimo iz vremena odrastanja.

Svetlana i organski gajene borovnice. Foto: @gardenin_magazin

Na svom Youtube kanalu GardenIn Mama – organika, kao i na Instagram profilu @gardenin_magazin, često delite informacije i savete o jestivim biljkama koje su manje poznate kod nas. Koje ste vrste probali i predstavili svojim pratiocima?

Putovanja, kako ona mentalna, zahvaljujući knjigama, tako i ona druga, u realnom vremenu, obogatila su me, između ostalog, i različitim iskustvima kada je dijapazon jestivog bilja u pitanju. S obzirom na to da je cveće bilo moja prva ljubav, poželela sam da podelim oduševljenje receptima potkrepljenim fotografijama iz lične zbirke i tako je nastala knjiga o jestivom cveću Cvetni zalogaji – hrana za sva čula. Ideja ove šarene knjižice jeste da hrana treba da zadovolji ne samo fiziološku potrebu, već i da nahrani mozak – najgladniji organ u našem telu.

Paralelno s tim, moje želje za gajenjem novih biljaka prevazišle su raspoloživi životni prostor, što je moju porodicu i mene odvelo do davno napuštenog porodičnog imanja. Tu, u selu veselu, u našoj organskoj bašti, „skućile“ su se biljke koje nikada ranije nisu gajene na ovim prostorima. Neke od njih su: momordika, serpent, kikiriki, pak čoi, batat, jam, taro…

Za koje ste recepte dobili najviše pozitivnih komentara od svojih pratilaca?

Fascinira me činjenica koliko audio-vizuelni medij privlači ljude. Kada se setim godina predanog pisanja i skromnog fidbeka i to uporedim sa reakcijama na video snimke koje emitujem bez ikakve reklame, razlika je ogromna. Na osnovu pregleda, čini mi se da su najzapaženiji recept za šampanj od zove, saveti za sprečavanje plakanja kod seckanja luka, zatim oni o neutralisanju gorčine krastavca i priča o floralnom puteru. Takođe, na kanalu GardenIn Mama – organika osim gajenja i pripreme hrane postoji i odeljak o nutri kozmetici, čija je vodilja pretpostavka da ono što se unosi u telo može i da se namaže na kožu kako bi je hranilo. Tu su saveti za spravljanje potpuno prirodnog parfema, kreme u kamenu, paste za zube u prahu…

Momordika? Sad znate kako izgleda. Foto: @gardenin_magazin

Koji savet biste dali početnicima koji bi želeli i sami da uzgajaju svoju malu organsku baštu? Odakle da krenu?

Poručila bih im da odmah krenu u tu uzbudljivu avanturu. Ako nemaju iskustva, najbolje bi bilo da započnu druženje sa začinskim biljem, jer je ono skromnih zahteva, brzo raste, a istovremeno je taj „prstohvat čini“ diferencia especifica između bezukusnog obroka i onog „prste da poližeš“. Takođe, različite vrste zelene salate, blitve ili čeri paradajza lake su za gajenje, a donose mnogo radosti.

Šta biste preporučili onima koji žive u stanu a ipak bi želeli svoju „bašticu“? Može li uopšte povrće da se uzgaja na malom prostoru?

Kao što za mene ograničeni prostor nikada nije bio limitirajući, tako baš svako, bez obzira na lokaciju i broj kvadrata, može uživati u svojoj ljupkoj baštici. Možda je najbolja ilustracija za to šala koju je na moj račun izrekao moj brat – da imam malu površinu u kvadratnim metrima, ali zato imam hektare u saksijama.

Naravno da vredi imati svoj vrt, makar i u mikro dimenzijama, jer ništa nije tako ukusno kao tek ubrani paradajz koji smo sami uzgajili ili mohito koji smo smućkali od mente koja raste u saksiji na našem simsu. Osim toga, trendovi se stalno pomeraju i to baš u pravcu grada, pa su zeleni krovovi ili vertikalne bašte ono što je postalo mainstream u vodećim svetskim metropolama.

Koje godišnje doba je u bašti najuzbudljivije?

Boravak u vrtu i druženje sa biljkama je uzbudljivo samo po sebi. To je potpuno iskren odnos u kome nema mimikrije i licemerstva. Ono što investirate direktno vam se i višestruko vraća. Bašta različito izgleda i reaguje u različito doba dana, kao i u različitim vremenskim razdobljima. Možda je u proleće najvibrantnija. Posle duge hibernacije pobeđuje život otelotvoren u blistavozelenoj boji mladosti. Onda, u leto, udar vitamina D i obilje pozitivne energije koju sunce neumorno poklanja ljudima i biljkama. Najzad, kulminacija, zenit, kada u jesen ubiramo zrele plodove zdravlja…

Među džinovima! Foto: @gardenin_magazin

Članak se nastavlja posle reklama

I za kraj, rubrika u kojoj ste nam gost u septembarskom broju štampanog izdanja magazina Lepota i zdravlje zove se Food Style. Kako biste opisali stil ishrane kojeg se pridržavate?

Pretpostavljam da bi se taj stil mogao nazvati organski eklekticizam. S obzirom na to da volim da eksperimentišem sa različitim sastojcima i aromama i da u porodici imam jednog malog vegetarijanca i jednog velikog mesofila, dnevno moram da zadovoljim različite preferencije kako bismo nakon obroka svi osećali prijatnu homeostazu. Ipak, ono oko čega nema kompromisa jeste da su namirnice koje koristim biološki kontrolisane, gajene bez upotrebe hemijskih preparata zaštite i prihrane.

Povežite se sa Svetlanom putem YT GardenIn Mama – organika I IG @gardenin_magazin