Beldocs 2016: Pročitajte intervju sa rediteljkom Ester Guld i osvojite ulaznice za njen film

Projekcijom domaćeg filma „U potrazi za snom“ Mladena Mitrovića, 12. maja u Velikoj dvorani Sava centra počinje 9. Beldocs, festival najboljih dokumentarnih filmova iz čitavog sveta, koji će do 18. maja predstaviti više nego intrigantna ostvarenja. Nakon otvaranja koje će sada već tradicionalno biti u Sava centru, festival se nastavlja u Domu omladine Beograda, Dvorani kulturnog centra Beograda, Jugoslovenskoj Kinoteci, zatim u bioskopu Fontana i prvi put u Budvi u renoviranom Cadmus Cineplex bioskopu.

Priredila: Aleksandra Gavrilović

Foto: Promo

Filmovi su raspoređeni u nekoliko kategorija od kojih su dve zadržale svoj takmičarski karakter. Naravno, u pitanju su Međunarodni i Srpski takmičarski program, a prvi put ove godine, u domaćoj selekciji biće, pored Gran prija za najbolji film, dodeljene i dve strukovne nagrade – za najbolju montažu i najbolju kameru u dokumentarnom filmu. Jedan od filmova koji će biti prikazan u okviru međunarodnog programa je i „Čudna ljubavna afera sa egom“ holandske rediteljke Ester Guld sa kojom vam donosimo ekskluzivan intervju.

Kome je posvećen film „Čudna ljubavna afera sa egom“ i kakva osećanja čekaju publiku nakon gledanja filma?
Film je posvećen mojoj starijoj sestri Rouan koja je umrla 2007. godine, kojoj sam se divila i koju sam kao dete idealizovala. Rouan je uvek bila ubeđena da je posebna, i sa tim se do danas slažem. Generalno gledano, mislim da je film posveta „velikom egu“, vatrenim ljudima koji prihvataju izazove, velikim ličnostima. Film sam počela motom: „Neki kažu da je bolje živeti jedan dan kao lav, nego hiljadu godina kao jagnje“. Ne znam da li je to istina, ali je film svakako oda lavovima. Nadam se da će ljudi koji pogledaju film bolje razumeti ljubav prema samom sebi i funkcionisanje ega. Narcisizam je termin koji se najčešće koristi veoma negativno, ali ga ja posmatram sa više ljubavi i razumevanja jer je moja sestra imala ogroman ego. Mnogi od nas se bore sa egom, a kako bismo stvarali moramo se osećati grandioznim u tom procesu. Na kraju, ljubav prema sebi je pitanje ravnoteže. Svi imamo potrebu da budemo primećeni i cenjeni.

Foto: Promo

Koliko dugo je trajalo snimanje filma? Šta smatrate najvećom poteškoćom, a šta najvećim otkrovenjem?
Trebalo mi je više od pet godina da ga napravim, ali veći deo tog vremena proveden je u pisanju, prerađivanju i ubeđivanju fondova da podrže ovaj nekonvencionalan film.
Svesno sam tokom snimanja filma provela mnogo vremena u razmišljanju: 24 snimajuća dana desila su se u toku sedam meseci, od oktobra 2014. do aprila 2015. godine.
Najteža je bila montaža. Nikada nije lako pronaći ravnotežu između spostvenih ideja i tuđih saveta, ali kada ste vi sami deo filma – intertitlovi koji pričaju o meni i mojoj sestri veoma su lični – teže je znati kada ideš u dobrom smeru, a kada si izgubljen. Svaki fimski stvaralac naiđe na slepu ulicu, ali je još teže kada je priča toliko lična. Najveće otkrovenje je to koliko sam uživala u stvaranju filma, uprkos tragičnoj priči. Od samog početka sam odlučila da ću raditi veoma intuitivno. Ovom filmu sam dala svoje srce i dušu, i donela puno odluka iz stomaka. Za mene kao filmskog stvaraoca ovaj film je prekretnica jer sam se do sada osećala sigurnije kada sam bila analitična. Ovog puta junake je izabralo moje šesto čulo. Odlučila sam da napravim izazovan film bez kompromisa, i mislim da mu je to doprinelo. Takođe, postepeno sam otkrivala koliko su subjektivna moja sećanja na sestru. Sestra koju upoznajete u filmu predstavlja moj lični pogled na nju. Snažna, samouverena sestra koju sam poznavala delom se nalazi samo u mojoj glavi.

Kakvi bi bili utisci vaše sestre da je mogla da pogleda film?
Moja sestra više nije živa, preminula je 2007. godine, pa je teško spekulisati o tome kakvo bi bilo njeno mišljenje o filmu. Ipak, verujem da bi ga odobrila, i da bi joj se čak i dopao. Godinama je beležila scene iz svog života, mislim da je želela da neke od svojih iskustava jednog dana pretvori u film. Naravno, ovaj film uglavnom predstavlja moju perspektivu, ne njenu, ali mislim da bi bila ponosna.

Da li imate planove za naredni film? Kakvu priču biste voleli da predstavite publici?
Upravo sam završila još jedan dugometražni dokumentarac, „Zauzmi pozu“ (Strike a Pose), koji sam režirala sa Rejerom Zvanom (Reijer Zwaan). Premijeru je imao na ovogodišnjem Berlinalu u feburaru, a upravo je prikazan na Tribeca Film Festivalu. Trenutno radim na dokumentarnoj seriji o dugovanju za dansku nacionalnu televiziju. Ono što me zanima jeste na koji način dokumentarni film može biti snažan i uzbudljiv kao igrani. Volim dokumentarce koji deluju kao igrani filmovi, koji nude neku vrstu katarzičkog iskustva.

—

Portal „Lepota i zdravlje“ i festival Beldocs poklanjaju vam 2×2 ulaznice za film „Čudna ljubavna afera sa egom“ Ester Guld, koji će biti prikazan u petak, 13. maja u 22 časa u Domu omladine Beograda.

Prve dve čitateljke koje nam pošalju mejl (subject: Beldocs 2016) na adresu [email protected] sa svojim imenom, prezimenom i brojem telefona osvojiće po dve ulaznice za projekciju filma.

UPDATE: Ulaznice su osvojile Milijana Vuković i Sandra Živanović.