Čarobna animirana avantura „Vajana“ 19. novembra u bioskopu Cineplexx

Vekovima su najveći mornari sveta putovali po ogromnom Pacifiku i otkrivali brojna ostrva Okeanije. Ali onda, pre 3.000 godina, njihova putovanja su prestala skoro hiljadu godina, i niko, do dan danas, ne zna zašto.

Foto: Promo

Iz studija za animaciju Volt Dizni stiže „Vajana“, neverovatna animirana avantura o živahnoj tinejdžerki koja će otploviti na hrabru misiju da spasi svoj narod. Za vreme tog putovanja upoznaće nekada moćnog poluboga Mauija (Marko Kon) i ubediti ga da se priključi njenoj misiji da postane „nalazač puta“, kao što su to njeni preci bili. Oni će zajedno nastaviti putešestvije otvorenim okeanom nabijeno akcijom, gde će se susresti s ogromnim vatrenim stvorenjima i neverovatnim preprekama. Usput će Vajana (Ivona Rambosek) ispuniti nedovršeni zadatak svojih predaka i otkriti ono što je uvek tražila: svoj identitet.

Vajana

“Možda ćeš čuti unutrašnji glas. Ako taj glas počne da šapuće da pratiš najdalju zvezdu…
Vajana, taj glas si ti.”

Baka Tala, “Vajana”

“Vajana je šesnaestogodišnja ćerka poglavice ostrva Motunui. Ona je atleta, skromna, saosećajna i neverovatno pametna. Nikad se ne predaje i veoma je vezana za okean”, kaže režiser Ron Klements.

“Nju brine, u najmanju ruku, to što njeni ljudi ne idu dalje od grebena koji okružuje ostrvo, već se kreću samo unutar njega, što Vajana uopšte ne razume”, dodaje Džon Masker, ko-režiser.

Priča je delom inspirisana usmenim predanjima i istorijom naroda i kultura Okeanije. Polinežanski istraživači, najbolji navigator na svetu, su pre tri hiljade plovili preko nepreglednog Tihog okeana i otkrili na hiljade ostrva. Ali onda, kako kažu učenjaci, ta putovanja su prestala na približno ceo jedan milenijum i niko ne zna tačno zbog čega. Masker kaže: ”Navigacija je veoma važan deo njihove kulture. Drevni Polinežani su pronalazili put preko mora bez modernih uređaja, koristeći samo svoje poznavanje prirode, zvezda, talasa i struja. Za njih okean ne razdvaja ostrva, već ih povezuje. U našoj priči, Vajana je u središtu ponovnog rađanja navigacije.”

Na putovanju Vajana upoznaje polu-boga, Mauija. Njegov lik je inspirisan mnogim pričama iz cele Okeanije. Sada je i sam na putovanju u pokušaju da opet pronađe sebe i nevoljno pomaže Vajani da postane vrhunski navigator, kako bi spasila svoj narod. Zajedno plove preko otvorenog okeana. Putovanje je prepuno akcije, susreću ogromna čudovišta i neretko se nalaze u bezizlaznoj situaciji.

LIKOVI

Tvorci ovog filma su na putovanjima po pacifičkim ostrvima upoznali mnogo ljudi koji su ih inspirisali da u film ubace razne živopisne likove, kojima su glasove dali vrhunski glumci.

Vajana (Ivona Rambosek) je avanturista, tvrdoglava i saosećajna šesnaestogodišnja devojka koja je trudi da pronađe sebe. Njen otac, poglavica Tui, žarko želi da ona pođe njegovim stopama i jednog dana i sama upravlja ostrvom, ali Vajanu privlači more. Ljudima iz njenog sela je zabranjeno da idu dalje izvan bezbednosti grebena, ali Vajanu otvoreni okean neodoljivo priziva. Kada njenom ostrvu zapreti užasna tama, Vajana će prekršiti sva pravila i otisnuće se na eprsku avanturu, kako bi spasila svoje ljude i našla odgovore na pitanja koja je muče celog života.

“Ona je snažna, pravi junak, jer ide da povrati ono što je njen narod davno izgubio. Ovo nije ljubavna priča, već akcija, avantura, zabava i drama. Ona želi da spasi svet, bukvalno, iako jedino ona shvata da ga treba spasavati”, kaže producent Oznat Šurer.

Maui (Marko Kon) je pola bog, pola smrtnik. Harizmatičan i zabavan. Nosi čarobnu udicu pomoću koje može da se pretvori u bilo koje biće i da ostrvo izvuče iz mora. Nekada je smatran najvećim junakom Okeanije, a telo mu je prekriveno tetovažama koje pričaju njegove izvanredne priče. “Maui je odgovoran za pretnju koja se nadvila nad Vajaninim narodom. Sada plaća cenu svojih dela i postao je izgubljeni heroj, samo senka nekadašnjeg junaka. Vajani je potreban da ispravi svoje greške i povrati izgubljeno”, kaže Masker.

Baka Tala (Maja Odžaklijevska)
Vajana se njoj poverava i najbolja joj je prijateljica. Tala sa svojom unukom deli strast i povezanost s okeanom. Iako njen sin, poglavica Tui, nije neko s kim se valja šaliti, Tala ipak vodi svoju politiku. U srcu oseća da okean ima velike planove za Vajanu, ali joj neće otkriti legendarne tajne navigacije do poslednjeg trenutka.

Poglavica Tui (Dragan Mićanović), Vajanin otac, je otvoren i poštovan vođa ljudi na ostrvu Motunui. Želi da Vajana prati njegove stope i postane vođa svog naroda, ali se plaši da njegovu ćerku privlači okean i svet koji se nalazi iza njihovog grebena.
Stalno joj govori da ne sme da ide u opasne vode. Insistira na tome da je njena budućnost u ulozi vođe naroda. Mada izgleda kao da su njih dvoje potpuno različiti svetovi, poglavica Tui i Vajana imaju zajedničkog mnogo više no što i sami shvataju.

Sina (Ivana Knežević) je Vajanina majka i uvek je podržava. Razigrana je, mudra i odlučna. Razume Vajaninu želju da bude na vodi.
Ali želi i da je zaštiti od opasnosti koje leže iza grebena. Ipak, iznad svega, Sina veruje u Vajanin sud..

Kakamora – gusari oklopljeni kokosovim orahom, žive na đubrištu ili na naplavinama. Možda jesu mali, ali su i nemilosrdni ratnici, koji ne prezaju ni od čega da bi dobili ono što žele.

Tamatoa (Dejan Lutkić) je ogromna kraba. Živi u carstvu čudovišta po imenu Lalotai. Želi da se izdigne sa dna, a svoje nedostatke ispravlja tako što se kiti svetlucavim stvarima. Njegova zbirka stalno raste, kao i njegova mržnja prema Mauiju..

Heihei je priglup pevac, seoska luda. Pua je mali prasac, Vajanin odani ljubimac sa energijom i nevinošću jednog kučeta. Želi samo da Vajana bude srećna.

IZGLED

Režiseri Masker i Klements su radili animirane filmove Aladin i Mala sirena, vrhunska dela klasične animacije. Za ovaj projekat su znali da će biti neophodno sve raditi u kompjuterskoj animaciji. Ipak, ideja nije da sve bude foto-realistično, već da ima neke primese karikature. Boje, već bogate same po sebi, još su malo naglasili. Na putovanjima tokom kojih su vršili istraživanja za film shvatili su da ljudi neke stvari uzimaju zdravo za gotovo, kao što su, na primer, palme.

– Svi zamišljaju da se palme njišu na vetru. Ipak, istina je da se na jakom vetru mrda možda lišće, ali da je stablo bukvalno nepokretno – kaže scenograf Ijan Guding.

U filmu se pojavljuje više od 60 vrsta biljaka, pa i neke koje su Polinežani možda doneli sa sobom sa svojih ostrva, uključujući neke posebne vrste kokosovih palmi, hlebno drvo… Ima i malo umetničke slobode, pa su neke boje dodate, iako nisu postojale na ostrvima u prošlosti.